Stojanović kaže da takav presedan u ponašanju pojedinih zemalja prema kulturnim dobrima postoji otkada je istorije filma.
„Mislim da ovo nije dobar potez. Ta vest me je zatekla i iznenadila, jer sam protiv svih zabrana u bilo kojem segmentu umetnosti, osim naravno onih koje se odnose na zabranu podsticanja rasne i verske mržnje. Verujem da je mudrije da ne uvodimo zabrane, nego da pazimo šta proizvodimo“, kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, postoji nešto što ima karakter selektivne zabrane, a to je da se zabranjuju svi vizuelni segmenti, dakle ne samo filmovi i serije, već i video–spotovi.
Stojanović ocenjuje da je taj čin Kijeva svojevrsan oblik odgovora ili političkog revanšizma zbog povratka Krima pod okrilje Rusije i podseća da je ukrajinska skupština februara ove godine takođe izglasala zabranu 25 ruskih filmova sa vojnom tematikom.
„Postoji jedno prilično konfuzno polje razumevanja ovakve odluke jer, kakvi god bili ukrajinski motivi, strada umetnost, stradaju filmovi i stvara se veliko polje restriktivnosti. To nije način, naročito ako imamo u vidu da je kultura jedna od retkih spona razumevanja i povezivanja među narodima“, kaže Stojanović.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao je dopunu Zakona o kinematografiji, kojom se u toj zemlji zabranjuje prikazivanje ruskih filmova i TV serija i programa snimljenih posle 1. januara 2014. godine.
Ta mera, saopštila je Vrhovna Rada, trebalo bi da poveća stepen zaštite nacionalne bezbednosti Ukrajine u informativnoj sferi, i predstavlja dopunu zakona kojim je moguće zabraniti prikazivanje ruskih filmova i serijala ukoliko imaju „propagandni karakter“.
