Turska teško da može biti primer demokratske države i društva, pogotovu kada je reč o medijima, a o tome svedoči veliki broj sudskih procesa protiv novinara, kao i zatvaranje pojedinih medija, smatra predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vukašin Obradović.
Prema njegovim rečima, to je ograničavanje osnovnog ljudskog prava na informisanje, a ovo što se dešava sa urednikom turske redakcije Sputnjika predstavlja kontinuitet narušavanja slobode izražavanja od strane Turske — jedne od najrestriktivnijih zemalja u Evropi kada su u pitanju medijske slobode.
Istovremeno, naučni saradnik sa Instituta za evropske studije Stevan Gajić smatra da u ovom slučaju postoji i međunarodna komponenta, te da se Turska ne sveti Sputnjiku već Rusiji za mere koje je Moskva preduzela kao odgovor na obaranje bombardera Su-24 nad Sirijom.
„Ovde imamo element rata jer je na udaru novinska agencija koja se vezuje za Rusiju, što predstavlja jasan dokaz da Turska želi da povredi Rusiju“, naglašava on.
I Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je prilično neuobičajeno da se na takav način jedna potencijalna članica EU ponaša prema medijima.
„Savezna Republika Jugoslavija davne 1999. godine nije bila članica Saveta Evrope, niti se obavezala da poštuje brojne konvencije o slobodi medija, pa ne pamtim primer da je tadašnja vlast zabranila rad bilo kog medija ili stranog novinara tokom trajanja bombardovanja. Te stvari se prosto ne rade, kaže on.
Kontramere se po pravilu preduzimaju protiv političara ali ne i protiv medija, upozorava Proroković i dodaje da se takvi primeri vezuju za diktature i druge apsolutističke režime.
„Da se tako nešto dogodilo sa nekim britanskim medijem u Rusiji, sada bi evropske institucije već zasedale i osudile takav postupak“, dodaje Proroković.
Sagovornici Sputnjika, međutim, smatraju da se ne treba uzdati u reakciju evropskih institucija, jer čak i da je bude, Turska će se o nju oglušiti.
Gajić kaže i da je sistem dvostrukih aršina do te mere uspostavljen u međunarodnoj zajednici zapadnih zemalja, da reakciju ne treba očekivati, baš kao što je izostala i za vreme rata u Čečeniji, odnosno za vreme napada na Beslan ili bioskop „Nord ost“ u Moskvi.
„Postoji politika dvostrukih standarda kada su žrtve terorizma Rusi, Srbi ili neki drugi manji narodi, u ovom rasno ustrojenom poretku putem kojeg politički sistem posmatra čovečanstvo“, kaže on.
Proroković, međutim, dodaje da će se ovaj događaj posmatrati u svetlu narušenih rusko-turskih odnosa, što Zapadu jeste u interesu, a kada je reč o samom Sputnjiku, on će morati da se brani samostalno, uz podršku njegovih osnivača i relevantnih ruskih institucija, jer koliko se on sam bude borio — toliko će prostora imati za delovanje.
Potreban sastanak novinara sa Vladom Turske
Dominik Pradalje, generalni sekretar Nacionalnog sindikata novinara, smatra da je proterivanje novinara turskog Sputnjika žalosno, a da se ova tendencija, nažalost, nastavlja.
„Turske vlasti zabranjuju novinarima da rade u zemlji. I novinaru nemačkog kanala ARD takođe je zabranjen ulazak. To je veoma važna stvar. U Turskoj novinarima sude, zatvaraju ih — više od trideset ljudi se nalazi u zatvoru. Oni koji se pojavljuju na sudu rizikuju da dobiju velike zatvorske kazne za špijunažu, za izdaju itd. To izaziva zabrinutost u Evropi, ali, nažalost, niko ništa konkretno ne preduzima i zemlje se sada na najvišem nivou dogovaraju o izbegličkoj krizi, a zanemaruju problem slobodnog rada novinara koji je, ipak najvažniji problem u demokratskom društvu", rekao je on.
Pradalje smatra da bi trebalo na primer u okviru Međunarodne federacije novinara okupiti se i poslati delegaciju na sastanak sa Vladom Turske.