Ključ je u nama samima, da prepoznamo zbivanja na globalnoj sceni, eliminišemo ono što koči razvoj, onda smo na pravom putu, poručio je predsednik RS Milorad Dodik, pozdravljajući više od 300 domaćih i inostranih učesnika, predstavnika biznisa, nauke, javnih institucija, ambasadora.
On je dodao da je RS društvo upućeno na evrointegracije, da je zato podržala aplikaciju BiH za status kandidata za članstvo u EU jer je to, kako je rekao, put ka boljim nama, uz nastojanja da sačuvamo svoj identitet. Naglasio je da i dalje očekuje pomoć prijatelja iz Rusije i Kine, kao i zemalja regiona.
Dodik je napomenuo da je RS napravila velike korake koji se, ocenio je, ne vide dobro zbog „galame“ koja se stalno pravi. Tako je bruto domaći proizvod pet puta veći nego 1998. godine, prošle godine je privredni rast bio dva odsto, uprkos velikom trošku zbog poplava, a ove godine se očekuje i rast od tri odsto.
Treba da afirmišemo podršku domaćem biznisu, naša ekonomija će zavisiti od angažmana domaćih preduzetnika, poručio je predsednik RS, pozvavši BiH da bude podrška tome.
RS je od 1996. dala 5,6 milijardi maraka za finansiranje zajedničkih institucija, ali adekvatna podrška nije stigla, rekao je Dodik, ističući da treba graditi sistem podrške, a ne smetnje i popravljati ambijent kako bi se privukli strani investitori.
Prva od šest današnjih plenarnih sednica bila je posvećena ekonomiji u multipolarnom svetu i poziciji Zapadnog Balkana, u okviru koje su učesnici ukazali na velike promene u svetu, posebno u svetlu kriza i terorizma. Konstatujući da je stabilnost preduslov ekonomskog rasta, na političarima je da odgovore na to pitanje, rekao je Dodik.
S tim se složio i član predsedništva BiH iz redova hrvatskog naroda, Dragan Čović, ističući da je stabilnost BiH uslov kvalitetnije ekonomske saradnje i sa regionom i sa svetom. On je ukazao na značaj evrointegracija od čega BiH ne može ostati po strani jer su drugi u okruženju već u EU ili na putu ka njoj.
Čović je ukazao na ogromnu administraciju na pet nivoa vlasti koja mnogo košta i „postala je sama sebi svrha“. To, smatra, obeshrabruje mlade ljude da se okrenu privatnom sektoru, videći budućnost jedino u državnoj upravi ili firmi.
Šef delegacije EU u BiH Lars Gunar Vigemark vidi budućnost BiH u EU, konstatujući da je 75 odsto trgovine Zapadnog Balkana upućeno na EU, a samo 11 odsto na Rusiju i Kinu zajedno. Na mapi BiH ka evrointegracijama neophodne su reforme, prvenstveno javnog sektora, rekao je on, ističući da je birokratski aparat BiH verovatno najveći u svetu.
Ukazao je i na potrebu reforme penzionog i zdravstvenog sistema i na jačanje privatnog sektora.
„Vi donosite odluke, naše je da ih podržimo“, rekao je Vigemark.
Ambasador Rusije u BiH Petar Ivancov je najavio da će Rusija širiti prisustvo na prostoru Zapadnog Balkana, pa i BiH. On je ukazao na važnost državne podrške biznisu, pogotovo u plasmanu poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište koji je već tri-četiri puta veći od kako su Rusi uveli embargo na te proizvode iz EU.
Šansu vidi i u proširenju saradnje kada je reč o energentima, ističući da dve ruske firme koje rade u BiH u njen budžet uplate godišnje 250 miliona evra, a zapošljavaju 2.000 radnika.
Turizam je takođe oblast gde se može dodatno raditi na dolasku ruskih turista u zimske centre i banje u BiH.
Na pitanje šta je za BiH i RS važnije, saradnja sa EU ili Rusijom, Dodik je rekao da je to politički nametnuta priča. Kad može Zapad da sarađuje sa Rusijom, što ne bi mogli mi. Treba jasno da definišemo naš interes, a on je i Zapad i Istok, naglasio je predsednik RS.
On je dodao i da je „skroz bilo korektno ne biti u priči o uvođenju sankcija Rusiji, jer je to nešto između njih“.
Na pominjanje atlantskih integracija od strane Čovića, Dodik je rekao da se taj savez svrstao u ratu u BiH i da bi ulazak u NATO značio da bi bili na drugačijim pozicijama od Srbije.
„Kada dođe vreme o tome će odlučiti narod, kao i u svim demokratskim državama“, rekao je Dodik.
Naglasio je da ga „aranžman BiH sa MMF-om ne raduje, ali da koristi“.
O tom aranžmanu koji je izostao poslednje tri godine, a bez koga nema finansijske konsolidacije BiH, pa ni neophodne saradnje sa Svetskom bankom i evropskim institucijama, odluka će, kaže, biti doneta u junu.
