„Amerika je nastojala da ključna tema bude ’opasno kretanje ruskih oružanih snaga‘. Međutim, zbog toga ne treba ni da se okupljamo. Naš plan obuhvata globalnija pitanja, na primer situaciju u Avganistanu i opštu borbu sa terorizmom. Ruska strana ima šta da predloži na tu temu. Takođe je na dnevnom redu i situacija u Ukrajini“, navodi list.
Pri tome su se zemlje postsovjetskog prostora u NATO-u najviše protivile ideji održavanja sastanka Saveta Rusija—NATO.
Zemlje postsovjetskog prostora bile su protiv održavanja sastanka, ali su ostale članice pakta pragmatičnije pristupile situaciji.
Poljska i Estonija nisu bile zadovoljne našim predlogom za teme sastanka, ali za razliku od njihovog rusofobnog stava druge članice pakta složile su se sa svim uslovima Rusije.
Prema navodima izvora iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije „inicijativa obnavljanja dijaloga u ovom formatu pripada NATO-u“.
To je logično, zato što Rusija nije prekidala rad u tom obliku i redovno je naglašavala da je upravo tokom kriznih situacija dati mehanizam sposoban da rešava složena pitanja.
Stalni predstavnici Rusije i zemalja-članica Severnoatlantskog pakta danas će se, na inicijativu NATO-a, sastati u Briselu prvi put za dve godine.
Na sastanku će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, pitanjima bezbednosti i smanjenja rizika vojnih incidenata i stanje Avganistanu. Poslednje zasedanje Saveta Rusija—NATO održano je 2. juna 2014, dva meseca nakon rešenja pakta da zamrzne čitavu praktičnu saradnju sa Moskvom.