Situacija je takva da Saudijska Arabija, koja ima problema zbog jeftine nafte, shvata da joj se daleko više isplati da poveća proizvodnju i na taj način nadomesti manjak zarade zbog jeftinije nafte nego da ograničava nivo eksploatacije, pogotovu ako se uzme u obzir da njihove komšije (Iran) nemaju nameru to da čine dokle god ne obnove proizvodnju nafte na nivo od pre uvođenja sankcija.
„Radi se o jednoj psihološkoj igri, treba imati u vidu da se više ne postavlja pitanje koliko se nafte proizvede, jer se to izmaklo kontroli. Igru oko cena nafte preuzeli su trgovci naftom, te sada prodaju naftu koja će se isporučivati tek u narednim mesecima. U pitanju je papirna prodaja koja nije konkretna, što, kada je reč o ceni nafte, daje prostora za špekulacije“, kaže Putnikovićeva.
Na narednom sastanku takođe neće biti rešeno to pitanje, jer ukoliko bi neko zaista želeo da se napravi dogovor oko kontrole cene nafte, to bi ujedno značilo prestanak postojanja slobodnog tržišta nafte, objašnjava urednica „Balkan magazina“ i dodaje da bi u tom slučaju trebalo napraviti nekakvu političku priču koja sada još uvek nije izgledna.
Upitana kada bismo mogli da očekujemo stabilizaciju cene nafte, Putnikovićeva je naglasila da svaki haos na neki način ima neki svoj smisao i red, te da će na kraju prevladati tržišna ekonomija i da će se to eventualno desiti.
„Sada će svi iskoristiti ove cene i napraviti zalihe jeftine nafte, što će primorati proizvođače da sednu i razmisle šta dalje. Treba uvek imati u vidu da jeftina nafta nekima smeta, dok nekima vrlo pogoduje. Uvoznicima će niske cene pomoći da izađu iz krize. A sami naftaši, Saudijska Arabija, Iran i druge zemlje — njima se isplati da prodaju naftu i po mnogo nižim cenama od 30 dolara za barel, s obzirom na to da ih eksploatacija košta svega pet dolara po barelu, što znači da i pri sadašnjim cenama ostvaruju izuzetno dobru zaradu“, ističe ona.
Sada je to pitanje za vlasnike kompanije, odnosno koliku oni zaradu žele da ostvare, jer u nekim arapskim zemljama postoji pravilo da svaki stanovnik dobija desetak hiljada dolara godišnje ne radeći ništa već samo zato što je državljanin zemlje koja ima naftu.
„Te zemlje još uvek nisu ekonomski ugrožene, samo su im umanjena bogataška prava jer žive na teritoriji gde ima nafte“, zaključuje ona.
I član stručnog saveta Saveza ruskih proizvođača nafte Eldar Kasajev sličnog je mišljenja, te je rezultat sastanka ministara energetike zemalja proizvođača nafte u Dohi okarakterisao rečima čuvenog ruskog basnopisca Ivana Krilova: „Kad među drugovima nestane sloge, neprilike se tada pojave mnoge“.
„Da su članice OPEK-a postigle dogovor o zamrzavanju proizvodnje nafte, druge zemlje bi dobile priliku da povećaju proizvodnju zahvaljujući rastu cene nafte. To se, pre svega, tiče američkih proizvođača nafte iz škriljaca što, naravno, ne odgovara interesima Saudijske Arabije. Međutim, Rusija nema razloga za brigu jer je cena proizvodnje nafte u toj zemlji, kao i u Saudijskoj Arabiji, manja nego u drugim zemljama, zato je ruska ekonomija i pri sadašnjim cenama održiva“, istakao je on.
