Poznati geopolitički stručnjak smatra da postojanje Severnoatlantskog pakta može da se smatra zastarelim.
NATO predstavlja „anahronizam“, između ostalog i zbog toga što uzima na sebe i one funkcije koje nisu u njegovoj nadležnosti. To se dešava, na primer, zbog evrointegracija država Istočne Evrope koje računaju na „evropeizaciju“, a ne na zaštitu, navodi Fridman.
„Članstvo u EU i NATO trebalo je, po planu, da pretvori bivše sovjetske republike i saveznike SSSR-a u države Zapada“, ističe Fridman, verovatno optužujući Gruziju i Ukrajinu koje bi htele da se pridruže bloku.
Ali NATO je vojni savez i integracija novih država u Zapadnu Evropu nije bio cilj za njegovo stvaranje. Funkcija ove organizacije bila je zaštita tih država i cele ostale Evrope, ali je ta funkcija „atrofirala“ zato što je sve manja verovatnoća izbijanja rata. Sve u svemu, ti principi su zastareli nakon raspada SSSR-a i potpisivanjem Mastrihtskog ugovora, koji je označio početak stvaranja Evropske unije. Vojna misija je isparila, a pakt ostao, navodi ekspert.
Fridman smatra da su opravdani strahovi Evropljana da je SAD izgubila poverenje u NATO, a blok više ne predstavlja garanciju bezbednosti.
On smatra da Amerikanci ne nameravaju da zadrže vodeću ulogu u savezu u onom obliku kakav je danas, a Evropa nije sposobna da na sebe preuzme tu ulogu, jer „nema nijednog vojnika, ni tehniku, ni motivaciju da bilo šta preduzme“.
Uzrok tome je jer je Evropa postala „slaba sila“ NATO-a, a učešće evropskih zemalja u vojnim operacijama SAD samo je nešto više od simboličnog. Zbog toga blok sve manje igra ulogu u donošenju odluka Vašingtona, dok „Evropljani čestitaju jedni drugima što su pametniji od američkih kauboja“.
Globalna situacija kako za NATO tako i za SAD prilično je pesimistična. Osnove pakta su se izgubile. Sjedinjene Države su odavno izgubile želju da deluju u okvirima ograničenja NATO-a. Na letnjem samitu u Poljskoj svi će govoriti da je neophodno preduzeti neke mere, ali ništa neće biti urađeno“, zaključuje Fridman u svom članku.
