Američki AN–64 „apač“ i ruski Ka–52 „aligator“ — najpoznatija su „lica“ u svojoj porodici. Njihovi konkurenti iz drugih država nemaju šansi u borbi sa njima. Hajde da vidimo koji helikopter je bolji.
Američki helikopter je u svoje vreme napravio pravi proboj u helikopterskoj industriji. Još 70–ih godina prošlog veka Pentagon je već video u svojim redovima ne samo helikopter sa par topova, već naprednu letelicu za vatrenu podršku.
Zahtevi su bili sledeći: u uslovima aktivnih borbi u bilo koje doba dana i noći, u svim vremenskim uslovima „apač“ je trebao da uništava neprijateljske tenkove. Oklop helikoptera je napravljen od veoma čvrstog materijala, ali je to samo na papiru. „Apač“ ima dva sedišta: kopilot–tobdžija na prednjem, i pilot na zadnjem izdignutom sedištu. Kabina pilota je ojačana kevlarom i poliakrilatom. Brzina ove letelica iznosi 293 km/č, domet leta — 480 km, nosivost — 770 kg.
Na četiri čvora ispod krila „apača“ može se smestiti ogroman arsenal oružja: do 16 protivtenkovskih raketa „helfajr“, blokovi nenavođenih raketa, mitraljezi M230E1 „čejn gan“ i par „stingera“ po bokovima. Pod kabinom se nalazi instalacija sa pokretnim 20 mm automatskim mitraljezom.
U američkoj vojsci se trenutno koristi „apač longbou“. On se od ranije generacije razlikuje po snažnom radaru i modernizovanoj avionici.
„Aligator“ je ljubimac ruske publike i zaista unikatni helikopter nove generacije. Manevarski helikopter, pogodan za sve namene, dobro zaštićen, sa visokom tehnologijom, naoružan do zuba… Na kraju krajeva, on je jednostavno savršen.
Ka–52 je zaista vrhunska modernizacija letelica Konstruktorskog biroa „Kamov“ gde je za vreme tzv. „perestrojke“ nezasluženo sahranjen njegov prethodnik Ka–50 „crna ajkula“. Ka–52 je napravljen po koaksijalnoj šemi „par rotora se okreće u suprotnim smerovima“, što omogućava da se izvode neverovatni manevri. Zahvaljujući takvoj šemi rotora helikopter može da leti i bočno i na leđa, bez okretanja trupa na tu stranu.
Ka–52, kao i njegov prethodnik Ka–50, može da izvede unikatan manevar — tzv. levak — da se kreće bočno u širokom rasponu nad kopnenim ciljem ukoso prema dole i da nišani metu.
Helikopter je odličnim oklopom zaštićen od mitraljeza velikog kalibra i malokalibarskih topova. „Aligator“ je ojačan unikatnim sistemom katapultiranja pilota koji ne postoji nigde drugde u svetu. On je brz, ide od 250 do 300 km/č, opseg leta — 520 km, nosivost više od 2.000 kg. Ojačan je sa „svevidećim okom“ „Samšit“, koje se nalazi pod trupom, kao i nizom druge najsavremenije avionike.
Što se borbene snage tiče Ka–52 se ne može uporediti ni sa jednim jurišni helikopterom. Držači ispod krila omogućavaju nosivost impresivnog arsenala oružja: do 12 protivtenkovskih raketa poslednje modifikacije, do 80 nenavođenih raketa, 4 rakete „igla“ za vazdušne borbe i još ponešto po želji klijenta. Sa desne strane trupa se nalazi mesto za 30 mm top.
Ko će koga?
Bacimo pogled na elektroniku helikoptera. Dva sistema od po 2.700 konjskih snaga kod „aligatora“ mnogo su jača, od dva sistema od po 1.890 konjskih snaga kod „apača“. Zahvaljujući tome Ka–52 može da podigne mnogo više oružja, ali po daljini leta vrlo malo ustupa „Amerikancu“.
„Aligator“ je u prednosti i u manevarskim mogućnostima. Koaksijalna šema plus vešte ruke — neulovljiva su meta za PVO protivnika.
Što se tiče oklopa, poliakrilne ploče „apača“ mogu da odbiju pojedinačne rafale „kalašnjikova“, mada i to teško, iako u parametrima „Amerikanca“ postoji karakteristika „poboljšana žilavost“. Fatalni slučajevi oštećenja helikoptera iz automata već su zvanično dokumentovani.
Konstruktori iz SŠA su stavili akcenat na manevrisanje i slabu vidljivost, ali nisu obratili veliku pažnju na oklop. Ka–52 prema dobrim tradicijama sovjetske vojne industrije elegantno je „umotan“ oklopnim pločama. Naravno i katapultiranje ne treba zaboraviti! Ko ima više šansi da preživi?
Što se tiče naoružanja, „aligator“ ima tri prednosti nad „apačem“. Prva — mogućnost da nosi oružja koliko je potrebno, a ne koliko dozvoljava mala nosivost „Amerikanca“. Druga — postojanje identičnog oružja na drugim tipovima ruske vojne tehnike. Isti top imaju i oklopni transporter i oklopno vozilo. Osim toga, 30 mm municija po snazi više puta prevazilazi malokalibarsku municiju topa „apača“. Treća — vatru po protivniku iz Ka-52 mogu otvarati oba pilota (četiri ruke su više od dve).
I, na kraju, velika prednost „aligatora“ je cena. Za poslednju modifikaciju „apač longbou“ naručilac moda da plati 55 miliona dolara, dok ruski Ka–52 košta samo 16 miliona dolara. Da li je bolje kupiti tri „aligatora“ ili jedan „apač“? Izbor je očigledan.
„Apač“ je idealan za tačno planirane zadatke. Kada postoje koordinate, podrška sa zemlje, kada protivnici ne očekuju napad… Međutim, ako se američki „napadač“ baci na patroliranje po gradskoj zoni, postaće laka meta za neprijatelja. Slabi oklop ne može ga spasiti od „vatrene strele“ protivvazdušnog raketnog sistema ili mitraljeza velikog kalibra.
Ruski Ka–52 isto nije letelica za patroliranje, ali mu tehničke karakteristike u potpunosti omogućavaju da deluje u apsolutno svim situacijama, bilo da se radi o izviđanju, praćenju ili vojnoj operaciji uz upotrebu svih tipova naoružanja.
