Zanimljivo je, međutim, da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo protest povodom ove odluke, a predsednik Ukrajine Petro Porošenko je ovu zabranu nazvao „kršenjem osnovnih prava i sloboda građana“, iako su upravo njegove — ukrajinske službe bezbednosti, ovog meseca, Džemileva označile kao turskog špijuna, iznoseći o tome i niz dokaza.
Poklonska je navela da se zabrana izriče „u cilju nedopuštanja kršenja federalnog zakonodavstva“.
U svom rešenju tužiteljka se poziva na Zakon o borbi protiv ekstremističkih aktivnosti i zabranjuje im svaku vrstu propagande i javnog okupljanja.
Kada je Poklonska prošlog meseca predala zahtev o zabrani aktivnosti „Medžlisa krimsko-tatarskog naroda“, Džemilev je na sastanku Saveta bezbednosti UN o Krimu rekao da će sudska zabrana Medžlisa na Krimu smatrati „objavom rata protiv krimskog Tatara od strane okupacionih vlasti“, a njegov advokat je sada izjavio da će tu odluku sudski osporiti.
Ukrajinske službe bezbednosti su ranije objavile dokumenta o saradnji Džemileva sa turskom obaveštajnom službom. Eksperti navode da se saradnja odvijala u više pravca, od humanitarnih pitanja do prebacivanja boraca DAEŠ-a u Tursku.
U javnost su isplivali i tajni računi na koje su Turci prebacivali pare Džemilevu i njegovim saborcima Lensuru Islamovu i Refitu Čubarovu. Na tri računa leglo je skoro tri miliona dolara.
Veze krimsko-tatarskih aktivista sa turskom obaveštajnom službom nisu tajna i poznate su odavno. Ruski eksperti iz oblasti bezbednosti navode da Džemilev odavno radi s MIT, i to na vrlo visokom nivou.
„Turska ga je koristila za svoje interese. U Ankari su dobro znali da Ukrajina ne može da zadrži Krim i uz pomoć Džemileva su spremali borce i skrovišta sa oružjem, kako bi ojačali svoje saveznike — krimske Tatare. Ta informacija nije bila tajna za Službu bezbednosti Ukrajine“, rekao je Lev Koroljkov, ekspert za krizne situacije, veteran ruske obaveštajne službe.
Džemilev pripada najradikalnijem delu krimsko-tatarske zajednice. Prema nekim podacima, u vreme vraćanja Krima u sastav Rusije, on je direktno organizovao prebacivanje 3.000 boraca sa poluostrva u Ljvov. A, sada je odgovoran za prebacivanje terorista DAEŠ-a kroz Ukrajinu u Tursku, odakle se oni dalje šalju u razne arapske zemlje, a pre svega u Siriju.
Ruski stručnjaci podsećaju da u poslednjih 20 i više godina Ankara aktivno deluje u turskim regionima postsovjetskog prostranstva. Konkretno, na Krimu je donedavno delovao veliki broj nevladinih organizacija i fondova, kroz koje su finansirani projekti obnove stambenih objekata, kupovina zemlje za Tatare, koji su prešli iz Turske na poluostrvo i niza drugih. Sve ove strukture su pod kontrolom Ankare. Jedna od njih je medžlis, na čijem čelu je Džemilev, kojeg turski mediji nazivaju „sinom Krima“.
Lideri medžlisa i ukrajinski političari Džemilev i Čubarov istupali su protiv prisajedinjenja Krima Rusiji i napustili su poluostrvo. Zbog ekstremističkih izjava i podsticanja etničke mržnje 2014. godine zabranjen im je ulazak u Rusiju na pet godina. Oni su bili i organizatori prehrambene i energetske blokade Krima.
Referendum na Krimu i u Sevastopolju sproveden je nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Ujedinjenje sa Rusijom podržalo je 96,77 odsto stanovnika Krima i 95,6 odsto građana Sevastopolja.
Ukrajina Krim smatra svojom „privremeno okupiranom teritorijom“.
