Gotovo godinu dana posle terorističkog napada u Kumanovu u Makedoniji i političke krize koja je usledila nakon toga, Skoplje je opet na nogama. Odluka predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da abolira sve političare koji su imali bilo kave veze sa aferom „Bomba“, koju je svojevremeno lanisirala u formi audio-zapisa opoziciona stranka Zorana Zaeva SDSM, da su navodno prethodni parlamentarni izbori lažirani u koristi koalicije VMRO—DPMNE, koju je predvodio Nikola Gruevski, izazvala je opšte negodovanje.
Ljubiša Nikolovski, analitičar iz Skoplja, kaže za Sputnjik da je odluka predsednika Makedonije, doneta nekoliko nedelja uoči najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji, sigurno imala za cilj da umiri strasti, ali je očito da je izazvala suprotan efekat.
Nikolovski dodaje da ona nije naišla ni na oduševljenje ambasadora SAD i Evropske unije, koji pripremaju izbore u Makedoniji na osnovu dogovora svih političkih stranka koji je postignut u Pržinu pre pola godine, gde su i dogovoreni uslovi o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora.
Naš sagovornik kaže da poslednji događaj „liči“ na to da neko ponovo želi da odloži izbore, ali i dodaje da dogovor iz Pržina mora biti ispoštovan.
„Izbore žele svi! I političari i narod, i oni će biti održani. To je jedini način da se izađe iz političke krize“, ističe on.
U isto vreme on smatra da bi bilo potpuno glupo da opozicija, koja ponovo preti da neće izaći na izbore, to i uradi, jer navodno nisu ispunjeni svi dogovori Pržina, kao što je na primer ažuriranje biračkih spiskova.
„Nema nikakve logike da tražite izbore, pa onda da ne izađete na njih, ili još gore da izađete, pa da ih kasnije ne priznate. Kao što nema ni logike da se u parlamentu nađe samo jedna strana. Ne mislim da će se to desiti“, ocenjuje Nikolovski jer smatra da ima još dovoljno vremena da svi uslovi budu ispunjeni.
Birački spisak bio je samo jedan deo sporazuma koji su predstavnici makedonske političke elite uz posredovanje EU i Amerike dogovorili u Pržinu 2. juna prošle godine. Taj dokument potpisali su lideri opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva i vladajuće VMRO—DPMNE Nikole Gruevskog, kao i dve najveće stranke Albanaca u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je deo vladajuće koalicije i opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA). Dogovor iz Pržina predviđa niz zakonskih i institucionalnih promena, kao i da 100 dana pre izbora premijer Makedonije i lider VMRO—DPMNE Nikola Gruevski podnese ostavku kako bi bila formirana prelazna vlada, koja bi pripremila vanredne parlamentarne izbore. To je i urađeno.
Prelazna vlada je, prema dogovoru, formirana 15. januara, a vanredni parlamentarni izbori prvobitno su bilo predviđeni za 24. april. SDSM se vratio u parlament, ali ga je napustio neki sat pre nego je Skupština Makedonije raspuštena, uz odluku da će izbori biti održani 5. juna. Najveća opoziciona stranka SDSM izjavila je da neće na njima učestvovati, jer kako je rekao Zaev, nisu ispunjeni uslovi da izbori budu fer i kredibilni, a za to je optužio predsednika vladajuće VMRO—DPMNE Nikolu Gruevskog, bivšeg premijera Makedonije, za koga je izjavio da stalno rušio dogovor iz Pržina.
