U Siriji se održavaju parlamentarni izbori, a za 250 poslaničkih mesta u sirijskoj skupštini takmiči se čak 11.341 osoba. Pravo glasa na izborima imaju samo Sirijci koji žive u područjima pod vladinom kontrolom, a glasanja nema jedino u provincijama Raka i Idlib, koje kontrolišu DAEŠ i Nusra front.
Sa zapada stižu oštre kritike — francusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je parlamentarne izbore u Siriji kao „sramotu u organizaciji ugnjetavačkog sirijskog režima“.
Poslanik ruske Državne dume Sergej Gavrilov, koji je Siriju posetio kao član parlamentarne delegacije Ruske Federacije, za Sputnjik kaže da nije važno kako izbore prihvataju na Zapadu i kako ih tumači opozicija, već da je najvažnije da se oni ipak održavaju.
„Mislim da se u izjavama opozicije oseća destruktivnost, mada oni trezveno posmatraju situaciju i shvataju da imaju male šanse za dobar rezultat na oslobođenim teritorijama. Što se tiče stava Vašingtona, teško je zamisliti izbore u Siriji čije će rezultate priznati SAD, a da oni ne kontrolišu njihovo sprovođenje“, kaže Gavrilov.
Prema njegovim rečima, realnost je takva da je pored opštih zakonskih pitanja važno i raspoloženje sirijskog društva, posebno na oslobođenim teritorijama. Izbeglice su počele da se vraćaju u Siriju i veoma je važno da narod, uprkos svemu, ima pravo da bira vlast.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je nešto ranije da je cilj održavanja izbora u Siriji da se spreči vakuum vlasti u toj zemlji. Sergej Gavrilov za Sputnjik objašnjava zašto je to važno.
„Parlamentu ističe mandat i nije jasno ko bi mogao da formira novi legitimni sastav sirijske skupštine i donosi zakone o budućim izborima. Mislim da bi najveći udar na održavanje primirja u Siriji bio upravo u vakuumu vlasti. On je opasan jer bi se lako moglo desiti da se trenutno primirje zameni novim ratnim pokličima“, objašnjava Gavrilov.
Kako kaže, izbori su važni i iz perspektive vaspitanja, razvoja pravne kulture, formiranja partija, društvenih inicijativa. Na ovim izborima se pojavilo 11 novih partija, a oslobođeni gradovi i oni koji su ušli u proces pomirenja spremaju se da u potpunosti obnove demokratiju.
Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije, za Radio Sputnjik kaže da je interesantan trenutak u kojem se izbori održavaju.
„To svakako govori o novoj samouverenosti Bašara el Asada posle oslobađanja Palmire i sada u jeku operacija za oslobađanje Alepa. Ovi izbori imaju političkog značaja za njega u samoj Siriji, ali je pitanje da li će ih Zapad smatrati legitimnim, kao i deo opozicije“, smatra Gajić.
Za stabilizaciju situacije u toj zemlji od samih izbora je značajnije stanje na terenu, odnosno vojne operacije, kaže Gajić.
„Izbori su značajni da bi građani videli da država funkcioniše i da institucije rade. Važno je i da građani steknu novo poverenje u sirijsku državu, kao u nekoga ko je sposoban ne samo da se vojno odbrani, već i u institucionalnom smislu i to je za Asada jako značajno, kao i za stabilizaciju čitavog regiona", kaže Gajić.
Istovremeno, u Ženevi je počeo i drugi krug mirovnih pregovora sirijskih vlasti i opozicije, a specijalni izaslanik UN Stafan de Mistura najavio je da će insistirati na ozbiljnoj diskusiji o političkoj tranziciji u toj zemlji.
Inače, američki „Volstrit džurnal“ piše da su CIA i njeni regionalni partneri pripremili „plan dejstava“ u slučaju narušavanja primirja u Siriji. Cilj „plana B“ je, navodi list, da se snagama sirijske opozicije obezbedi sistem naoružanja koji bi im pomogao pri udarima na avione i artiljerijske pozicije sirijske vojske.
