Jedna grupa sirijskih žena uzdignuta je na poseban nivo. Reč je o vojnim novinarkama koje od prvog dana „oružanog haosa“ u zemlji rizikuju živote kako bi dobile prve vesti s bojnog polja.
Devojke koje svoju lepu i dugačku kosu sklanjaju pod šlemove, prekrivajući svoja krhka ramena pancirima s novinarskim oznakama, već su ušle u istoriju Sirije kao zaštitnice zemlje.
Agencija Sputnjik je pitala neke ratne novinarke zbog čega su odlučile da napuste miran život iza linije fronta i da počnu da rade u samom centru vojnih dejstava.
Umreću, neću dobiti kadar
Samar Abas se na početku rata prijavila u dobrovoljce za podršku sirijskoj armiji, a zatim je postala ratni izveštač. Ona smatra da na taj način štiti čast i dostojanstvo svih sirijskih žena.
„Na ratno izveštavanje su me podstakli laž i licemerje medija koji nas obmanjuju. Kada su mediji objavili falsifikovane fotografije masovnih demonstracija u Damasku, odmah sam se uputila u te oblasti i fotografisala pravu istinu kako bi ljudi videli da tamo nema nikakvih demonstracija“, rekla je Samarova.
Prema rečima ove novinarke, prelomni trenutak, u kojem je odlučila da obuče vojnu uniformu i da postane ratni izveštač, bila je reportaža njenih kolega iz Džisr el Šugura o masovnom ubistvu saradnika bezbednosnih struktura i civila, a zatim teroristički napad u prestoničkoj četvrti Kadr Sausa. Prvo mesto s kog je izveštavala bila je Istočna Huta u predgrađu Damaska.
„Otišla sam na front Istočne Hute i počela da radim rame uz rame sa svojim mužem koji je poginuo 2013. godine. Njegova herojska smrt mi je dala snage da nastavim njegov rad i da izveštavam o dejstvima naše armije na drugim frontovima. Moj jedini cilj bio je ili pogibija za zemlju ili izveštavanje o našoj pobedi“, dodala je Samarova.
Samar ne zaustavlja čak ni to što je bila teško ranjena tri puta tokom minobacačkih i raketnih napada tokom izveštavanja u Hami.
„Samoubica“ s kamerom
Auroru Isa vojnici u šali nazivaju „samoubicom“, jer je mnogo puta išla s kamerom ispred svih kako bi bukvalno „zgrabila“ kadar s prve linije fronta. Smatra da je to najveća žrtva koju može da priloži svom narodu.
Aurora je studirala žurnalistiku i nikada nije posebno maštala o ratnom izveštavanju. Kada je počeo sirijski rat, shvatila je da može da služi svojoj zemlji jedino kao ratni izveštač.
„Kada mi je brat poginuo na bojnom polju, to je postao moj poziv. Ja sam tada svima obećala da ću poći da štitim narod svojim oružjem – novinarstvom. Od tada stalno idem na prvu liniju fronta zajedno s naoružanim prijateljima“, rekla je Aurora.
Njen ozbiljni rad je počeo kada je jedna od naoružanih formacija narodnih ustanika zamolila da bude stalni izveštač u sastavu vojnog odreda. Ovde je ispoljila hrabrost pred smrću, snimajući reportaže.
„Posle svega što sam videla u ratu shvatila sam da je život put ka dostojanstvu. Život može da se prekine u jednoj sekundi i veoma je važno da od tebe ostane nešto na stranicama istorije“, zaključila je Aurora.
Sirija je, pored civila i vojnika, tokom rata izgubila i mnogo novinara. Najupečatljiviji primer bilo je ubistvo Jare Abas, vojne dopisnice sirijskog televizijskog kanala „Ihrabija“, na frontu Homsa u Kusajru. Terorista je ubio bez obzira na to što je imala novinarsku oznaku.
