Prema Čurkinovim rečima, DAEŠ kontroliše oko sto hiljada objekata kulturnog nasleđa od svetskog značaja. Između ostalog, u rukama terorista je i oko 4.500 arheoloških nalazišta, a devet od njih se nalaze na Uneskovoj listi. Čurkin je procenio da od prodaje antikviteta islamisti godišnje zarađuju 150-200 miliona dolara.
Profesor na arheološkom fakultetu u Gazijantepu Ejup Aj kaže za „Sputnjik“ da je grad postao raj za krijumčare iz nekoliko razloga. Kao prvo, bogati stanovnici poštuju tradicije sakupljanja antikviteta i otvaranja privatnih muzeja. Kao drugo, nažalost, u muzeju Gazijantepa su svojevremeno dobili posao ljudi sa kriminalnim dosijeima, između ostalog, oni koju su umešani u krijumčarenje.
Osim toga, policija i lokalni činovnici su takođe umešani u takve poslove, kao i svuda širom zemlje. Zato je Gazijantep toliko popularan među zločincima koji prodaju antikvitete od istorijskog značaja.
Ejup Aj kaže da su eksperti više puta pripremali izveštaje o krijumčarenju antikvitetima i pozivali se na određene članove krivičnog zakonika, ali njihov apel nije doneo rezultat.
„Niko ne sankcioniše krijumčare i ne poštuje zakone. Preko tursko-sirijske granice se krijumčare ljudi, automobili, oružje, da ne govorim o teroristima koji slobodno prelaze granicu kao da ona ne postoji“, ističe profesor Aj.
Interesantno je da Evropa uopšte ne kritikuje Tursku zbog odsustva bilo kakvih napora da promeni situaciju sa krijumčarenjem objekata kulturnog nasleđa. Razlog je jednostavan: EU i dalje veruje da će Turska pomoći da reši problem sa migrantima i zato gleda da ne naljuti Ankaru.