U autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu „Politika“, vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da, ukoliko želi da se odgovori na dilemu da li su Panamski dokumenti deo informativnog rata, treba pogledati na spisak direktno ili indirektno prozvanih ličnosti.
„Koga ima, a koga nema u tim papirima? I ko je sve finansijski pomagao tu operaciju? Jer, nije valjda da konzorcijum istraživačkog novinarstva radi za eksere?! Ili samo za ideale slobodnog sveta oslobođenog poreskih rajeva i korupcije“, pita se Lazanski.
Lazanski podseća da je najava „Njujork tajmsa“ iz 2002. godine da je dopuštanje američke vlade da se lažne informacije plasiraju u medije čak i prijateljskih zemalja nazvano ostvarenjem orvelovskog predskazanja. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš tražio je da Pentagon preispita svrsishodnost osnivanja „Odeljenja za stratešku podršku i promociju američkih interesa“, kaže Lazanski.
„Kako su naveli novinari ’Njujork tajmsa‘ Džejms Dao i Erik Šmit, američka vojska emitovala je posle 1980. radijske i televizijske programe u Nikaragvi s ciljem da se sruši sandinistička vlada, a svojevremeno je i gruzijski predsednik Mihail Sakašvili za ’Vašington post‘ izjavio da je novac koji su SAD uložile u formiranje nezavisnih medija u njegovoj zemlji ’vredeo više nego 5.000 američkih marinaca‘“, piše analitičar „Politike“.
Pentagon ima ugovore sa kompanijama „Linkoln grup“, koja je posle 2003. uložila oko 100 miliona dolara u iračke medije i edukaciju novinara, „Si Kolman ink“ i „Sajens aplikejšn internešenel korporejšn“ u vrednosti od više od 300 miliona dolara za formiranje slobodnih medija u određenim zemljama, a time se, navodi Lazanski, naravno utiče i na mišljenje tamošnjeg biračkog tela.
U Panamskim dokumentima Lazanski, kako kaže, primarno prepoznaje mržnju nekih zapadnih centara moći prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„’Panamski papiri‘, najkraće rečeno, to je izuzetna strategija prema izuzetnoj ličnosti. Svi ostali u tim ’papirima‘, sva ostala imena, samo su garnirung za Putina. A njegovog imena i nema u ’papirima‘, samo imena njegovih prijatelja. Lukavo, nema šta. Zapravo, Kina, Rusija i Putin tri su ciljna objekta ’Panamskih papira‘“, piše Lazanski i dodaje da neprijateljstvo SAD prema Putinu polako prerasta u mržnju, a da bi mržnja imala razornu snagu, mora da postane kolektivna. Ideologije su oduvek bile alibi za mržnju, kaže Lazanski, hladni rat između Moskve i Zapada odavno je završen, ali ratnici su ostali na sceni.
„Američko pretendovanje na ’posebnost‘ u svetu, verovanje u nadmoćnost duha nad ostalima, to je posmatranje drugog kao manje vrednog, to je granica između neprijateljstva i mržnje“, kaže Lazanski.
Lazanski se, u zaključku, pita zašto se u „Panamskim dokumentima“ ne nalazi nijedno značajnije američko ime.
„Svi su drugi bili naivci i budale, samo Ameri nisu?! Kako onda dodatno satanizovati Putina? Baš u vreme kada u Rusiji predstoje parlamentarni izbori? Pa pustite u opticaj te ’papire‘, koje ste pripremali godinama, i, gle, baš sada ste se setili da ih plasirate“, kaže Lazanski.
Mir sa nuklearnom Rusijom Vladimira Putina neophodnost je za sadašnju Ameriku, ali to očito nije i njeno trajno opredeljenje, zaključuje analitičar „Politike“.
