„Prvo što obaveštajne službe rade nakon curenja informacija jeste da saznaju ko je novinar. Proučavaju kompletnu komunikaciju kako bi saznali sa kime je novinar razgovarao. Ko im je od njih nepoznat? Spisak se skraćuje, i na kraju su u stanju da pronađu ko je izvor“, citira Edvarda Snoudena lokalni list „Dagens niheter“.
„Znam kako se novinari podvrgavaju hakerskim napadima. To je svima dobro poznata tajna. Isto je pokazalo i nekoliko istraživanja. Odgovor je u elektronskoj pošti. Novinari se kreću, žive i dišu kroz komunikaciju, dobijaju elektronsku poštu, kojoj nikad ne bi trebalo da veruju. Kada kliknu mišem na dobijeni fajl koji im izgleda potpuno normalno, tada ih i hakuju“, dodao je Snouden.
Podsetimo, bivši saradnik Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden otkrio je da su američke obaveštajne službe pratile građane mnogih država, nakon čega je morao da pobegne iz SAD.
