Kompanija „Epl“ je prvi put pomogla policijskim organima da dobije pristup „smatrfonima“ kako bi pomogla da se istraži slučaj seksualnog nasilja nad detetom u Votertaunu. Kako bi legalnim putem dobile pomoć od korporacije vlasti su podnele zahtev na osnovu Zakona o regulativi.
U to vreme to nije bilo shvaćeno kao nešto neobično — američke vlasti su često pribegavale tom zakonu kako bi od IT kompanija dobile podatke o različitim uređajima. Nakon slučaja u Votertaunu „Epl“ je dozvolio pristup američkim vlastima za još desetine „ajfona“, navodi se u članku „Volstrit džurnala“.
Saradnja „Epla“ sa vlastima je prestala 2013. godine kada je pripadnik Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden izašao sa otkrićima o masovnom praćenju građana. Takve vesti su naterale IT korporacije da povećaju nivo zaštite svojih proizvoda i da se skeptičnije odnose prema zahtevima vlasti. Korporacija je 2014. godine pojačala kriptografsku zaštitu uređaja — posle toga je čak i sam „Epl“ sa teškoćom mogao da hakuje svoje smartfone, saopštio je list.
Jedan od prvih slučajeva sukoba „Epla“ i vlasti bilo je odbijanje, bez obzira na odobrenje suda, da se hakuje „ajfon“ Saida Faruka, jednog od terorista koji je izveo napad u američkom gradu San Bernardinu. Kasnije je tužba protiv „Epla“ povučena, jer su vlasti saopštile da su dobile pristup podacima „smartfona“ uz pomoć nepoznate treće strane.
