NATO smatra neprihvatljivim želju Rusije da povrati uticaj oko svojih granica, ali nije zainteresovan za sukob sa Moskvom i pokušaće da spreči nastavak hladnog rata, izjavio je čovek čiji posao direktno zavisi od konstantnog podgrevanja hladnoratovske atmosfere, odnosno generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Nije nikakva tajna, naglasio je Stoltenberg u Atlanskom savetu u Vašingtonu, da su SAD i NATO zabrinuti što „Rusija ne pojačava samo svoje vojne sposobnosti već ih koristi za pretnju svojim susedima, promenu granica i destabilizuju situacije u Ukrajini“.
Zbog Rusije, majke mi
A onda je usledila fraza koja demistifikuje čitavu NATO doktrinu i pesmicu koju godinama deklamuju ne samo predstavnici NATO-a već i Zapada: „Moramo da se prilagodimo toj situaciji, da bismo mogli da damo odgovor na postupke Rusije“.
Prevedeno, ovo znači da sve što čine (NATO i Zapad) ne čine što tako žele već moraju zbog Rusije. Altruizam na sve četiri strane.
Stoltenberg je ovom prilikom rekao i da je NATO kao vojni savez stvoren kako bi se osigurala kolektivna bezbednost zapadnih zemalja, ali i da „jedinstvo i moć“ Alijanse treba da se pokaže u borbi protiv ekstremističke grupe DAEŠ. Zbog toga NATO planira da proširi saradnju Bliskog istoka i Severne Afrike, ali je prvo potrebno uspostaviti kontakte sa savetom za saradnju arapskih država zaliva, o čemu će raspravljati na samitu 8-9. jula u Varšavi.
Znači, opet neko širenje. A kakvi su i koliki bili efekti borbe NATO-a protiv DAEŠ-a, video je ceo svet onog trenutka kad je Putin morao da diže avione, da Sirija ne bi nestala.
Generalni sakretar NATO-a je i početkom marta ove godine izjavio da je bez obzira na „mnogobrojne pokušaje Moskve da zaplaši susede i da podeli NATO, Alijansa odgovorila većim jedinstvom i prilagođavanjem svoje vojne koncepcije“. Između ostalog, Stoltenberg je tada naveo da je povećanje broja snaga NATO-a na istočnim granicama „omogućilo da se zadrži Rusija“.
Međutim, situacija na terenu je upravo suprotna. NATO je, naime, taj koji pojačava svoju političku, ali i vojnu aktivnost u Evropi, a zvaničnici iz Moskve su upravo Stoltenbergu preneli zabrinutost Kremlja zbog jačanja vojne infrastrukture Alijanse u blizini ruskih granica.
Prema obnovljenoj Strategiji nacionalne bezbednosti Rusije, povećanje vojnog potencijala NATO-a, proširenje Alijanse i njeno približavanje granicama Rusije predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost zemlje.
Uprkos svemu tome, spinovanje zarad sopstvene fotelje i američke imperijalističke želje ide dotle da Stoltenberg februara ove godine u svom godišnjem izveštaju tvrdi da je Rusija tokom svojih velikih vojnih vežbi simulirala moguće nuklearno bombardovanje zemalja-članica i partnera NATO-a. Kao primer je, obratite pažnju, naveo 2013. godinu, kada je, prema njegovim rečima, Rusija izvela 18 vojnih vežbi velikih razmera.
„Ove vojne vežbe su uključivale simulaciju nuklearnog napada na zemlje-članice i partnere NATO-a, između ostalog, vojne vežbe u martu 2013. godine za napad na Švedsku“, navodi se u izveštaju.
Samo tri meseca ranije Stoltenberg je NATO vojne vežbe Trident juncture (Spoj trozupca) na jugu Evrope predstavio kao upozorenje za sve „potencijalne protivnike NATO-a“, uključujući i Rusiju.
Takođe, krajem prošle godine Stolntenberg je izjavio da su ministri odbrane zemalja NATO-a odlučili da uspostave štabove Alijanse u Mađarskoj i Slovačkoj, gde će biti angažovano 40.000 vojnika, u okviru Snaga za brzo reagovanje NATO-a.
Dakle, NATO povećava vojne kontigente na evropskom kontinentu, organizuje vojne vežbe za koje neki kažu da su najveće od kraja Hladnog rata, a sve vreme tvrdi da je Rusija ta koja predstavlja opasnost za evropske susede.
Zbog nesuglasica sa Rusijom oko Ukrajine, Amerika je u poslednje dve godine smanjila vojnu saradnju sa Moskvom i značajno povećala vojnu aktivnost u Evropi. Nacrt budžeta Pentagona za 2017. godinu predviđa povećanje rashoda za tzv. Inicijativu za osiguranje evropske bezbednosti za 3,4 milijarde dolara. Pre godinu dana, ova suma je iznosila 789 miliona dolara. Osim toga, još oko 900 miliona dolara biće usmereno u druge resore, uključujući Stejt department, za „ograničavanje ruske agresije“.
Štap i šargarepa, kao da je javnost slepa
„Dijalog — to nije slabost, ali je snaga“, naglasio je Stoltenberg u Atlanskom savetu u Vašingtonu i potvrdio nameru da se nastavi rad saveta Rusija—NATO. Zbog sukoba na istoku Ukrajine Alijansa je suspendovala praktični rad ovog saveta, ali nije prekidala politički dijalog, pa to Stoltenberg naziva politikom štapa i šargarepe.
Pominje Stoltenberg još i transparentnost, predvidivost, neprijateljstava. Dakle, sve reči i fraze koje su odomaćene i u Srbiji. Sa znatnom razlikom što prema Srbiji nema šargarepe, a na Rusiju ne smeju da zamahnu štapom.
Nezavidno je imati posao koji se zasniva na prodaji straha. Pa valja razumeti Stoltenberga. Nestankom Varšavskog ugovora, svrha NATO-a je prestala. Zato sad taj, u osnovi vojni savez postoji kao politička grupacija za pritisak.
