Gde „škripi“ i šta „ne štima“, otkrio je u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, tokom svoje dvodnevne posete Moskvi krajem ove nedelje.
Kako ocenjujete vojnu saradnju Srbije sa Rusijom?
— Imamo dobru vojnu saradnju sa RF, što se ne odnosi samo na vojno-tehničku saradnju, u smislu naoružanja i opreme, nego i na saradnju ministarstava odbrane i naših vojski. Tim povodom su potpisani i sporazumi između Rusije i Srbije u oblasti saradnje odbrane, ali i vojno-tehničke saradnje. Paralelno sa tim, odvija se i naša saradnja sa drugim državama i to veoma transparentno. Ona se odvija u sklopu naše politike vojne neutralnosti i to su čisti odnosi, nema tu nikakve tajne niti tajnovitosti.
Srbija je već predala spisak potrebnog naoružanja ruskoj strani. Šta u skorije vreme možemo očekivati da nam bude isporučeno?
— Specijalna komisija za vojno-tehničku saradnju Srbije i Rusije sastaće se u aprilu u Beogradu i analiziraće sve činjenice… Prvo treba videti šta je od svega toga realno nabaviti. Taj spisak svih potreba koje mi imamo ne znači da će on biti u potpunosti ispunjen, jer mnogo toga zavisi od finansijske konstrukcije.
Ima li šanse da dobijemo S-300 ili, još bolje, S-400?
— Ne možemo očekivati tako nešto ako nemamo para da to platimo. Verovatno danas imate u svetu države koje bi vam isporučile razne vrste naoružanja i tehnike, ali za to je neophodno videti da li postoje finansijska sredstva, i još je pitanje da li postoji potreba za tako nečim. Ali to nije stvar nas kao političara, to je stvar te Komisije za vojno-tehničku saradnju, koja treba da vidi šta je od svega toga neophodno. To pre svega govorim zbog toga što je naša vojska dugi niz godina trpela sve posledice događaja na nivou bivše Jugoslavije — nije bilo sredstava, niti je bilo moguće obnavljati i zanavljati te vojne potencijale i upravo zbog toga treba videti sad šta nam sve nedostaje.
Da li smo iskoristili šansu na ruskom tržištu koja se otvorila nakon povlačenja nekih turskih građevinskih firmi? Govorilo se i o bankarskim garancijama našim građevinarima, ali i pomoći države poljoprivrednicima… Stiče se utisak da tu nešto ne štima, da nedostaje koordinacija…
— Mislim da nismo iskoristili sve pogodnosti koje nam pružaju dobri politički odnosi sa Rusijom. Pre svega mislim da ekonomski odnosi nisu na nivou političkih odnosa. Kada pogledate našu spoljno-trgovinsku razmenu, videćete da je ona prošle godine iznosila oko 2,2 milijarde evra, što je čak manje za 200-300 miliona nego 2014. Tako da sada imamo sledeću situaciju — dok nas s jedne strane Amerika i EU prozivaju da nismo uveli sankcije Rusiji, mi imamo manjak, imamo smanjenje spoljno-trgovinske razmene za razliku od tih zemalja koje su navodno uvele sankcije, a imaju povećanje spoljno-trgovinske razmene sa Rusijom. Generalno, nismo iskoristili ni pogodnosti onoga što je Milošević potpisao 2000. godine, a to je sistem slobodne trgovine. Podsetio bih da 99 odsto proizvoda može da se uvozi i izvozi bez carine, odnosno sa carinom od jedan posto. To je pogodnost koju retko koja zemlja ima u svetu.
Gde je zapelo?
— Mislim da mi nismo dovoljno organizovani kao država i kao narod da sistemski priđemo svemu tome. Verovatno je neko vreme postojala i ta zabluda, naročito posle 5. oktobra 2000. godine, koja je značila da treba gledati na Zapad, a da je Istok neko nužno zlo. I neko vreme čak ni ministarstva odbrane Rusije i Srbije nisu sarađivala, što je nezamislivo, imajući u vidu i istoriju, ali i činjenicu da je veći deo našeg naoružanja upravo i poticao iz Sovjetskog Saveza, posle Drugog svetskog rata. Tako da nismo u dovoljnoj meri iskoristili te potencijale. Nismo iskoristili dovoljno ni u oblasti poljoprivrede, ni građevinarstva. Podsetiću da od ukupne spoljno-trgovinske razmene, o kojoj sam govorio, 70 i nešto odsto su energenti. Odnosno, od ove 2,2 milijarde evra više od dve trećine ili nešto malo manje od tri četvrtine su nafta i gas, kad je reč o našem uvozu. Hoću da kažem da smo mi u debelom minusu kad je reč o spoljno-trgovinskom odnosu sa RF i to je nešto na čemu mora organizovano da se radi. Mi smo zato napravili te razne podgrupe, odnosno komisije koje bi trebalo da se bave raznim temama namenski — znači, Komisija za vojno-tehničku saradnju, za poljoprivredu, turizam… Sad su počeli da se bave i podsticajem naših građevinskih firmi da nastupaju na ruskom tržištu.
Svojevremeno se govorilo o stvaranju novog „Geneksa“, odnosno firme koja bi otkupljivala od seljaka proizvode i plasirale ih u RF. Međutim, po tom pitanju ništa nije urađeno. Hoće li ta priča, ipak, zaživeti?
— To je stara ideja, koja se temeljila na potrebi da se eventualno naš izvoz poljoprivrednih proizvoda na neki način koordinira… Postojala je čak i ideja da se napravi i jedno veliko skladište za naše proizvode, negde blizu Moskve, ali to, nažalost, nikad nije realizovano. Očigledno je da nam nedostaje taj sistemski prilaz. Ja sam više puta govorio o tome da u odnosima sa našom braćom iz Rusije mi često izražavamo taj slovenski mentalitet, a to znači da su ti sastanci veoma srdačni, da se uvek završavaju lepim rečima, ali da se između tih sastanaka malo šta konkretno uradi. I onda sledeće godine kad se sretnemo, opet pričamo iste priče. Nadam se da će se to promeniti. Istina, sada nas očekuju izbori u Srbiji, ali ako sve bude u redu na tim izborima, očekujem da nastavimo taj posao na sledećim sastancima koje budemo imali. U oktobru će najverovatnije biti sastanak Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju u Rusiji. Rogozin (potpredsednik ruske Vlade) rekao mi je da planira da on bude održan u ruskom gradu Vladimiru. Očekuje se i poseta ruskog premijera Dmitrija Medveveda Beogradu. Lavrov (ruski šef diplomatije) rekao mi je da je realnije da poseta premijera Medvedeva bude u ranu jesen, nego sada. Treba sačekati formiranje nove vlade posle izbora, ali o tome će se još svakako razgovarati.
Mogućnosti za saradnju, ipak, ima…
— Slažem se apsolutno. I sami Rusi govore o tome da ima mogućnosti. I Rogozin je govorio o tome da ima mogućnosti da naše građevinske firme rade, da ima dosta mesta gde bi mogle da rade, da ima dosta i događaja koji se očekuju, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, gde je potrebna izgradnja određenih objekata. Problem je, takođe, i u našoj zemlji kada je reč o preduzećima. Ta preduzeća nisu više kao što su nekada bila. I sad kad se sastanem sa nekim ministrom spoljnih poslova u nekoj zemlji, on spominje neke firme iz prošlosti. A vi kada vidite šta je danas ostalo od tih firmi, shvatate da to više ne može da se izvede. Dakle, pitanje je naše organizovanosti i da li mi možemo da radimo tako ozbiljne poslove.
A šta je to što u ovom trenutku možemo da radimo?
— Mislim da je poljoprivreda nešto što je realno, i gde možemo da napravimo veliki pomak. Već smo ostvarili značajan napredak u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Međutim, za to je potrebna, kao što ste i vi malopre rekli, neka koordinacija i dodao bih, sistematičniji prilaz. Znači, ako već imamo poznatog kupca, država ili banke bi trebalo da pomognu u finansiranju proizvodnje za tako nešto. Jer očigledno je da mi sada imamo situaciju da nam neko kaže „možete da izvezete“, a da mi nemamo dovoljno količina da to uradimo. To je suština. I još dve stvari. Prva je prevoz i kako se naši proizvodi dopremaju do RF. U tom dopremanju često ima problema — bilo da je reč o ceni prevoza, bilo da je reč o eventualnom kašnjenju, pa kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, često se dešava da im prođe rok upotrebe. I druga stvar je — „zeleni koridor“, koji nam je Rusija sada ponudila.
Šta podrazumevate pod „zelenim koridorom“?
— To bi značilo da za robu za koju se dogovorimo, a naročito iz oblasti poljoprivrede, postoje jednostavnije procedure kako bi se ceo proces izvoza tj. uvoza što pre završio. I to je dobar predlog. Ruska strana je poslala taj predlog još pre oko mesec dana, a Rogozin mi je rekao da oni još čekaju naš odgovor. Birokratija je uvek birokratija. I ruska birokratija je isto teška jer treba da prođu dani da od trenutka kad vam neko nešto kaže do realizacije. Isto tako je i u Srbiji.
Drugi deo intervjua objavićemo u nedelju, 3. aprila.
