U subotu su Jermenija i Azerbejdžan saopštili da se zaoštrila situacija u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu.
Jermensko Ministarstvo odbrane objavilo je u subotu ujutru da je Azerbejdžan započeo ofanzivu u noći 1. aprila uz upotrebu tenkova, artiljerije i avijacije i da su jermenske oružane snage krenule u kontranapad u više pravaca.
Obe strane su saopštile da su pretrpele gubitke.
„Osuđujemo artiljerijsku paljbu Jermenije na teritoriju Azerbejdžana u noći između 1. i 2. aprila, saosećamo s rođacima naše poginule azerbejdžanske braće, želimo što brže ozdravljenje ranjenima. Pozivamo Jermeniju da se pod hitno vrati uslovima primirja i da obustavi vatru“, navedeno je u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Turske, koje je Jermeniju optužilo i za „agresivnu spoljnu politiku“.
Turska će kao članica Minske grupe OEBS-a nastaviti da podržava napore da se pronađe pravedno i dugoročno rešenje sukoba u Nagorno-Karabahu na osnovu teritorijalne celovitosti i suvereniteta Azerbejdžana, navedeno je u dokumentu.
„Naš predsednik i ministri inostranih poslova i odbrane razgovarali su sa svojim azerbejdžanskim kolegama i izrazili im saučešće“, navedeno je u saopštenju.
Sukob Azerbejdžana i Jermenije počeo je zbog Nagorno-Karabaha 1988. godine, kada je Nagornokarabaška autonomna oblast, naseljena pretežno Jermenima, saopštila da istupa iz Azerbejdžanske SSR.
Posle sukoba 1992-1994. godine Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Karabahom i sedam okolnih oblasti. Nagorno-Karabah je proglasio nezavisnost.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a. Azerbejdžan insistira na očuvanju svoje teritorijalne celovitosti, a Jermenija štiti interese nepriznate Nagornokarabaške Republike, koja ne učestvuje u pregovorima.
