„Nažalost, Jermenija neprestano postavlja uslove za oslobođenje okupirane teritorije. Nastavićemo da se trudimo da se sukob reši na miran način, ali sukob treba da bude rešen uz poštovanje teritorijalne celovitosti Azerbejdžana“, naglasio je Alijev.
On je podsetio da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio četiri rezolucije u vezi sa sukobom u Nagorno-Karabahu.
„Ove rezolucije, međutim, ostaju na papiru. Ponavljam, ove rezolucije zahtevaju hitno i bespogovorno povlačenje oružanih snaga Jermenije s naše teritorije. Uprkos tome, okupacija naše teritorije traje već više od 20 godina“, rekao je predsednik Azerbejdžana.
U subotu su Jermenija i Azerbejdžan saopštili da se zaoštrava situacija u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je saopštilo da su Oružane snage Jermenije izvršile napad, dok je jermenski odbrambeni resor saopštio da je azerbejdžanska strana preduzela „ofanzivna dejstva“. Obe strane saopštile su da imaju gubitke.
Sukob Azerbejdžana i Jermenije počeo je zbog Nagorno-Karabaha 1988. godine, kada je Nagornokarabaška autonomna oblast, naseljena pretežno Jermenima, saopštila da istupa iz Azerbejdžanske SSR.
Posle sukoba u periodu 1992-1994. godine Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Karabahom i sedam okolnih regiona.
Nagorno-Karabah je proglasio nezavisnost.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svoje teritorijalne celovitosti, a Jermenija štiti interese nepriznate Nagornokarabaške Republike koja ne učestvuje u pregovorima.