„Više puta smo kao odgovor na slične spekulacije pozivali zemlje EU kao i Amerikance da posete Centar i lično se uvere čime se bave ruski i srpski stručnjaci. Kao što smo i očekivali oni su to odbili“, rekao je Lavrov.
Pokušaji da se spreči da Srbija sarađuje sa Rusijom u humanitarnoj sferi su podmukli, rekao je Lavrov i dodao da nema sumnje da je taj centar potreban. Štaviše, dodao je, taj centar deluje i regionalno.
Lavrov je takođe potvrdio da bi stručnjaci iz ruskog centra mogli da se priključe radovima na deminiranju Palmire.
Dačić je upitao šta će ruski špijuni u Nišu jer „špijune obično šalju na neprijateljsku teritoriju“, a dobro je poznato kakvo prijateljstvo Srbi osećaju prema Rusima.
Lavrov i Dačić su potvrdili da će do dolaska premijera Rusije Dmitrija Medvedeva u Srbiju biti završen proces pripreme sporazuma o statusu administrativnih službenika Centra u Nišu.
Šef srpske diplomatije je precizirao da bi do posete Medvedeva trebalo da dođe polovinom godine ili na jesen.
„Videćemo kada će to biti aktuelno. U svakom slučaju biće posle izbora i formiranja nove vlade u Srbiji. Očekujemo da će se to veoma brzo završiti tako da negde sredinom godine možemo da očekujemo posetu ili možda negde u ranu jesen“, naveo je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija je svakako zainteresovana da ta poseta bude što pre kako bi bio potpisan veliki broj bilateralnih sporazuma, memoranduma i protokola.
Ruski ministar je naveo da će politički dijalog između dve zemlje u narednom periodu biti veoma intenzivan.
„Međuvladin komitet za trgovinsko–ekonomsku saradnju intenzivno radi, razvija se vojno–tehnička saradnja“, rekao je Lavrov.
On je saopštio i da očekuje da sa srpskom stranom razmotri situaciju u Evropi, na Balkanu i u svetu u celini.
Srpski ministar je podsetio na predstojeću posetu premijera Medvedeva Srbiji.
„Mi se spremamo da tom prilikom potpišemo nekoliko značajnih bilateralnih sporazuma“, saopštio je Dačić.
On je takođe zahvalio Rusiji na njenoj podršci u različitim međunarodnim organizacijama i naglasio da je Rusija za Srbiju važan spoljnopolitički partner.
Srbija nema ambicije da bude u NATO–u
Dačić je ponovio da Srbija nema ambicije da bude u NATO–u.
„Srbija vodi politiku vojne neutralnosti. Niko u Srbiji ne inicira pitanje članstva u NATO. Nemamo nikakvih ambicija i naš narod uopšte ne podržava da Srbija postane članica NATO–a“, rekao je Dačić.
Rekao je i da Srbija želi da postane članica EU, budući da je to u njenim interesima, ali da to ne može biti nauštrb njenih dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom.
Dačić je podsetio i na podršku koju je Rusija pružala Srbiji kad je reč o Kosovu i Metohiji.
„Da nema Rusije Kosovo bi odavno bilo član UN“, rekao je srpski ministar.
Lavrov je podsetio na nedavnu godišnjicu NATO bombardovanja Jugoslavije, rekavši da posledice te agresije do danas nisu likvidirane.
„Ni u Srbiji, ni u Rusiji nisu zaboravili tih 78 dana NATO bombardovanja. To je živa rana na srcu Srba. Mi se prema tome odnosimo sa punim saučešćem“, rekao je Lavrov.
Rusija se nada da će EU izvršiti pritisak na Prištinu po pitanju prava kosovskih Srba
Moskva se nada da će EU izvršiti pritisak na Prištinu kako bi ispunila svoje obaveze po pitanju obezbeđenja prava kosovskih Srba, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
„Prava srpskog stanovništva u toj pokrajini se svakodnevno krše. Dešavaju se sabotaže sporazuma, koji je postignut između Beograda i Prištine još u avgustu prošle godine uz posredništvo EU, o stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu“, rekao je on.
„Sabotaža praktične realizacije tog sporazuma ne izaziva neku posebnu reakciju Brisela. To je alarmantno. Smatramo neophodnim da EU potvrdi svoju reputaciju objektivnog posrednika i natera kosovsko–albanske lidere da ispune to što su potpisali“, naveo je Lavrov.
Dačić: Još nismo doneli odluku o Jeremiću
Na pitanje o srpskom kandidatu za mesto sledećeg generalnog sekretara UN Dačić je rekao da Srbija još nije donela odluku o tome, ali da će je doneti nakon konsultacija premijera i predsednika.
„U skladu sa tim stavom ćemo dalje delovati“, dodao je Dačić.
Lavrov je podsetio da novi generalni sekretar UN treba da bude izabran iz redova zemalja Istočne Evrope jer su svi drugi regioni već bili zastupljeni na tom mestu.
On je objasnio da ukupno postoji pet regionalnih grupa i da su sve grupe osim istočnoevropske u raznim etapama postojanja UN delegirale svoje predstavnike na visoki položaj generalnog sekretara.
„Ovog puta mi, kao i sve druge članice istočnoevorpske grupe, smatramo da novog generalnog sekretara treba izabrati među građanima naših zemalja“, rekao je Lavrov.
