Na drugom mestu se našao Kazahstan, koji je kupio nešto više od 2,5 tone, dok se Kina nije našla na tom spisku iako je tamošnja Centralna banka saopštila da je Peking kupio oko 10 tona zlatnih poluga.
Prema mišljenju finansijskog stručnjaka Pavela Medvedeva, na ovaj način se smanjuje zavisnost ruskog finansijskog sistema od strane valute, pre svega od dolara.
„Ruski parlamentarci još od devedesetih vode polemiku o tome da nateraju Centralnu banku da kupuje domaće zlato. Sudeći po svemu, Centralna banka poslušala je te zahteve, što je uticalo na porast proizvodnje tog dragocenog metala u zemlji“, rekao je on.
Prema poslednjim podacima, Rusija je u 2015. godini proizvela više od 294 tona zlata, odnosno oko 24,5 tona mesečno, iako nije sigurno da Centralna banka taj dragoceni metal kupuje isključivo od ruskih proizvođača.
„Najveći kupci zlata su svakako Rusija i Kina. Upravo te zemlje nastoje da diversifikuju svoje zlatne rezerve kako bi umanjili zavisnost sopstvene valute od inostranih. Kanada, na primer, koja je jedan od najvećih proizvođača tog dragocenog metala u svojim zalihama ima svega tri kilograma, dok sve ostalo prodaje“, kaže Medvedev.
Zlato ima i negativnu stranu
Istovremeno, smatra on, Centralna banka najverovatnije razume da zlato, prema svojim kvalitetima, daleko manju vrednost ima nego ostali aktivi – svetske valute i hartije od vrednosti.
„Zlato ima nestabilnu vrednost na svetskom tržištu ako se uporedi sa drugim svetskim valutama i hartijama od vrednosti. Takođe, namere određene zemlje da izbaci veliku količinu zlata na Londonsku berzu praktično je nemoguće sačuvati u tajnosti, samim tim trejderi uvek uspeju na vreme da obore cenu“, pojašnjava Medvedev.
Pored toga, dodaje on, zlato je veoma teško prenositi, nemoguće je i zamisliti šta je sve neophodno uraditi kada bi trebalo, na primer, prodati 100 tona tog metala.
„Zlato predstavlja mrtav teret, ne donosi nikakav dohodak u smislu procenata. Pored toga, neophodno je obezbediti velika sredstva na skladištenje i transport tog metala“, ističe Medvedev.
