„U Unesku je osnovan vanredni fond za Siriju i tamo se upućuju dobrovoljni prilozi zemalja–članica. Obnova (Palmire) će najverovatnije ići iz vanbudžetskih sredstava Uneska. Trenutno je u tom fondu oko 2,7 miliona evra, od koji su 2,5 miliona iz Evropske Unije, a 170.000 iz Flandrije“, rekla je Mitrofanova.
Prema Mitrofanovoj, tokom četiri godine vojnih dejstava na teritoriji Sirije razrušeno je 300 od 10.000 arheoloških spomenika koliko ih postoji u toj državi.
Pitanje obnove oslobođenog drevnog grada Palmire u Siriji biće razmotreno na sastanku Grupe prijatelja Svetskog nasleđa 31. marta u pariskom sedištu međunarodne organizacije.
Palmira je jedan od najbogatijih gradova kasne antike u oazi Sirijske pustinje, između Damaska i Eufrata. Prema predanju, Palmiru je osnovao biblijski car Solomon. Ruševine Palmire nalaze se na spisku objekata Svetskog nasleđa Uneska.
Teroristi DAEŠ–a, koji su okupirali grad 20. maja prošle godine, porušili su nekoliko drevnih spomenika, uključujući i statuu Lava od El Lata, staru dve hiljade godina, svetilište Baal Šamin, sagrađeno u vreme Rimskog carstva u I veku nove ere, i najveću građevina u gradu — Hram Bel, sazidan tokom vladavine cara Tiberija 32. godine nove ere.
Teroristi su, takođe, ubili i jednog od najpoznatijih arheologa Sirije, 80–godišnjeg Haleda el Asada, koji je svoj život posvetio proučavanju nasleđa tog drevnog grada.
Kontrolu nad Palmirom sirijska armija je preuzela 27. marta.
