Baza Bondstil dobila je ime po američkom heroju iz Vijetnamskog rata Džejmsu Liroju Bondstilu, a prevedeno sa engleskog njegovo prezime znači otprilike „čelična veza“. Taj naziv umnogome odgovara glavnoj nameni te baze, jer je ona pre svega najrazvijeniji visokotehnološki vojni komunikacioni centar u tom delu sveta, u koji se slivaju i gde se razmenjuju podaci ne samo iz regiona, već i iz dela koji pokriva Bliski i Srednji istok. U Bondstilu se nalaze najmoderniji pokretni komunikacioni sistemi koji mogu da uspostave vezu sa celim sistemom komandovanja američkih trupa, mnogo dalje od samog Kosova. Tome treba dodati i operativnu jedinicu koja je zadužena za komunikaciju i takozvano elektronsko ratovanje. Ona se stoji uglavnom od ljudi iz vojne obaveštajne službe koji su iskustvo sticali u ratovima u Avganistanu i Iraku, a specijalizovani su za izviđanje na daljinu.
Sve to se, dakle, nalazi u delu baze (sever) gde se odvijaju i nalaze vojne aktivnosti i oprema i gde nije dozvoljeno snimanje. Mogućnost da se prošetaju, tačnije provozaju uz pratnju tim delom, dobijaju retki posetioci. Ako ne računamo američke političare koji su posetili Kosovo. Ipak, iako bi posle obilaska tog dela neko trebalo da bude impresioniran onim što je video i saznao, zvanično i nezvanično, takav utisak potiskuje misao da smo se u stvari provozali najopasnijom „teritorijom“ na Balkanu.
Pored toga, severni, vojni deo kampa Bondstil opremljen je ogromnim helidromom, radarskim centrom, zatvorom i bolnicom. Broj tenkova, helikoptera i vojnika se ne odaje zvanično, ali nezvanično Bondstil obično raspolaže sa oko 20 helikoptera tipa „ blek hok“ i jednim helikopterom „apač“, kao i sa desetak tenkova tipa „abrams M1A2“. Ipak, celim prostorom sever dominira ogroman hangar koji služi za remont helikoptera. Strateški položaj na kome je se nalazi Bondstil čini ga faktički najjačim američkim vojnim poligonom u Evropi.U gradnju Bondstila uloženo je do sada više od 34 miliona dolara, a njegova lokacija je odabrana godinu dana pre nego je počelo bombardovanje SRJ.
Na odabir lokacije je, između ostalog, uticao i položaj sa kojeg lako mogu da se izvrše dejstva mnogo širih razmera, ali i da se, u slučaju nužde, prime američki i NATO borbeni avioni i helikopteri. Lokaciju je odredila i blizina ključnih naftovoda i energetskih koridora u izgradnji, kao što je transbalkanski naftovod koji sponzoriše upravo SAD, blizina američke baze u Makedoniji i Bosni, ali i pogodna lokacija „veza“ sa bazama SAD u Avijanu i Vićenci. „Bondstil“ bi faktički trebalo, kako nam je objašnjeno, da bude Centar američkog vojnog balkansko–apeninskog trougla, ili najsnažniji strateški vojni poligon SAD u Evropi. Kao takav, ostao bi pod kontrolom vojske SAD, ali bi zvanično u jednom momentu, mogao da postane i komanda buduće vojske Kosova.
Vojni sektor Bondstila naveče nije osvetljen i preko dana ga je teško uočiti, jer se zbog maskirnih „šatora“ taj deo golim okom gledano nekako stapa sa okolinom, pa i ne izaziva toliko pažnje. Međutim, bolji poznavaoci prilika kažu da se, osim Kineskog zida jedino još Bondstil vidi iz svemira… Inače u kosovski budžet se iz te baze na godišnjem nivou slije oko 220.000 evra u vidu rente, iako je izgrađen uglavnom na zemlji koja je pre rata pripadala Srbima. U Bondstilu pored američke vojske borave i vojnici iz još desetak država koje su u okviru Kfora stacionirane na Kosovu. Tako je tamo sada moguće sresti Poljake, Čehe, Ukrajince, Turke, Rumune, Slovence…
Inače, Bondstil struju dobija iz generatora koji funkcioniše na dizel gorivo, a koji ima takvu jačinu da neprekidno, 24 sata osvetljava jedan grad srednje veličine. Oko takvih postrojenja postoje 24–satne straže.
U menzi na vratima vas sačeka preparirani ogroman orao raširenih krila, simbol američke vojske, američka zastava i uramljen portret Džordža Vašingtona. Do crkve, to jest Severne kapele, niže se još par restorana i prodavnica — kontejner, sa ispisanom porukom „Kupujte američko jer tako podržavate Ameriku“. Negde na pola puta od kantine do crkve, našao se i sanduk sa maketama raznih vrsta nagaznih mina. Upozorenje za vojnike. U samoj bazi nalaze se i restorani „Burger-king“, „Antonis pica“ i „Tako bela“. Postoji i ogromna dvospratna robna kući u koju roba stiže direktno iz Amerike. U izlozima prodavnica suvenira mogu se kupiti zastave svih zemalja sveta, sem Srbije. Postoje i betonska skloništa… Iako zvanično taj podatak niko u bazi nije potvrdio, tek priča se da je najniža vojnička plata u Bondstilu 3.000 dolara, plus 40 odsto dodatka na ime „ratne opasnosti na Kosovu“.
I u toj američkoj bazi, kao i u svim drugim bazama te države, tri stvari su najstrože zabranjene: seks, alkohol i metak u cevi. I pušenje je ovde pod cenzurom. Na svakoj zgradi okačena je tabla gde piše „zabranjeno pušenje“. U proseku u spavaonicama ima po pet soba i u svakoj sobi spava po četvoro vojnika. Na tih pet soba ide jedno kupatilo sa četiri tuš kabine.
Bazu „Bondstil“ posetio je, od osnivanja, čitav niz poznatih javnih ličnosti i političara Amerike, počev od Bila Klintona, koji je u tu bazu došao još novembra 1999. godine, pa do Medlin Olbrajt i sekretara odbrane SAD Donalda Ramsfelda, juna 2001. godine. Mesec dana kasnije obišao ju je i tadašnji predsednik SAD Džordž Buš.
Inače, na zgradama u bazi okačene su table, neka vrsta merača toplote, sa nekoliko boja, i brojkama od jedan do pet, koje upozoravaju da vojnik treba na svakih sat vremena da popije čašu vode ako je pokazatelj na tabli na broju pet. U blizini nje je druga tabla, samo mesingana, sa datumom 23. novembar 1999. godine i imenom Bila Klintona, bivšeg predsednika SAD.
Prvi deo priče o američkoj vojnoj bazi na Kosovu pročitajte ovde.
