Pitanje je iznova pokrenuto posle poslednjih terorističkih napada u Briselu, a ranije u Egiptu, kada je nad Sinajskim poluostrvom, u oktobru prošle godine, oboren ruski putnički avion „A321“ sa 224 putnika i članova posade.
Lider partije „Pravedna Rusija“ Sergej Mironov i deputati Mihail Jemeljanov i Oleg Nilov podneli su u Dumi nacrt zakona, koji predviđa izricanje smrtne kazne za zločine terorističkog karaktera — izvršenje terorističkog dela, organizaciju, saučesništvo i vrbovanje.
„Smatram da treba raditi po metodu Sovjetskog Saveza ili Izraela. Nikakve pregovore ne voditi, samo smrt za teroriste“, rekao je Nosov, koji je i radio na nacrtu zakona.
Mironov je izjavio da bi pooštravanje kaznenih mera moglo da spreči takve zločine u budućnosti.
„Želeo bih da podsetim na reči velikog Romena Rolana: ’Sažaljenje prema dželatima postaje okrutnost prema žrtvi‘. Organizacija i izvršenje takvih zločina, kao i saučesništvo zaslužuju najtežu, najstrožu kaznu, čak i do fizičkog uništenja lica kojih su ih počinili“, rekao je lider „Pravedne Rusije“.
Partija je i u novembru 2015, nakon obaranja ruskog putničkog aviona nad Sinajem, već istupala sa inicijativom za uvođenje smrtne kazne za teroriste, ali je Vrhovni sud odbio taj predlog.
Međutim, ima eksperata, pa i ruskih zvaničnika koji smatraju da je „pitanje o smrtnoj kazni u Rusiji zauvek zatvoreno“.
Uvođenje smrtne kazne je nemoguće, jer bi Rusija u suprotnom mogla da bude isključena iz Saveta Evrope, smatraju stručnjaci. Oni takođe i izražavaju sumnju da bi takva kazna uplašila teroriste i sprečila dalje terorističke napade i krvoprolića.
Ulaskom u tu međunarodnu organizaciju, 1996. godine, Rusija se obavezala da će uvesti moratorijum na smrtnu kaznu. Time je smrtna kazna „zamenjena“ doživotnom robijom.
Prema podacima Federalne službe za izvršenje kazni zatvora, u ruskim zatvorima i pritvorima nalazi se skoro 2.000 ljudi optuženih ili osumnjičenih za terorizam i ekstremizam.
Pitanje smrtne kazne u Rusiji je više puta postavljano. Najmasovnija okupljanja građana zabeležena su u septembru 2004. godine, posle tragičnih događaja u školi u Beslanu, gde je u terorističkom napadu ubijeno čak 334 ljudi, uključujući 186 dece, a povređeno je više od 700.
Više desetina hiljada ljudi izašlo je tada na ulice širom zemlje, tražeći da se vrati najstroža — smrtna kazna za teroriste.
Iako se većina zemalja u svetu ukinula smrtnu kaznu, u 51 državi je takav zakon i dalje na snazi, a izvršenje je često i javno. Većina, čak 90 odsto smrtnih kazni u svetu izvršava se u Kini, Iranu, Iraku, Pakistanu, SAD, Saudijskoj Arabiji i Sudanu. Jedina država u Evropi gde se primenjuje ta kaznena mera je Belorusija.
Svake godine, prema različitim procenama, u Kini bude izvršeno više od 1.000, u Iranu od 100 do 150, u Saudijskoj Arabiji od 80 do 100, a u SAD u proseku 60 smrtnih kazni.
Međutim, u tim zemljama se smrtne kazne ne izvršavaju samo za terorizam i nasilje. U Saudijskoj Arabiji najteža kazna je propisana za homoseksualizam ili preljubu, a u Kini zbog korupcije.