„Planiramo, pre ili kasnije, da održimo sednicu Međunarodne grupe za podršku Siriji i Saveta bezbednosti UN kako bismo razmotrili ono što je postignuto. I da obnovimo međusirijske pregovore… Datum podnošenja izveštaja će biti 9, 10, možda 11. april, u zavisnosti od dolaska delegacija. Ako neko bude želeo da doputuje 14. aprila, biće dobrodošao, ali mi ćemo svakako početi da razgovaramo onog datuma koji budemo odredili i koji ne sme da bude posle 9, 10. ili 11. aprila“, rekao je De Mistura.
De Mistura će učiniti sve što je moguće da dovede Kurde na međusirijske pregovore, ali za sada čeka da mu Savet bezbednosti UN da smernice u vezi sa tim pitanjem.
„Razmatrao sam to pitanje na nivou Saveta bezbednosti. Kurdi su Sirijci i mi moramo, ja moram da im omogućim učešće u procesu, ali ja se za sada toga ne dotičem jer postoje protivrečna mišljenja o tome ko treba da učestvuje u pregovorima. Prošli put kada sam bio u Savetu bezbednosti UN, pitao sam kakvim savetom on može da mi pomogne. I ja čekam taj odgovor“, izjavio je De Mistura.
Prema njegovoj oceni, slučajevi narušavanja primirja u Siriji za sada nisu poprimili razmere „epidemije“.
Specijalni izaslanik UN nada se da će na sledećoj rundi međusirijskih pregovora početi konkretno razmatranje procesa političke tranzicije u Siriji.
Zaključni dokument Ženeve 3
Zaključni dokument specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Siriju, načinjen po završetku nove runde pregovora predstavnika sirijske vlasti i opozicije, sadrži 12 tačaka.
De Mistura je rekao da dokument nije odbila nijedna od pregovaračkih strana.
„Mislim da smo uspeli da u ove dve nedelje prođemo bez istupanja iz pregovora, bez drame, bez nekakve delegitimizacije i sa dokumentom koji nije odbila nijedna od strana, o principima zajedničkog razumevanja. To znači da ćemo sledećeg puta početi diskusiju o političkom procesu“, rekao je De Mistura.
De Mistura predlaže učesnicima međusirijskih pregovora da prihvate, pre svega, da je „neophodno poštovanje suvereniteta, nezavisnosti, jedinstva i teritorijalne celovitosti Sirije“, da je „Sirija demokratska, multikonfesionalna država, zasnovana na građanskom i političkom pluralizmu, u kojoj će biti predstavljene sve komponente sirijskog društva, vladavina prava, nezavisnost sudske vlasti, ravnopravnost, odsustvo diskriminacije, poštovanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda“.
Međunarodna zajednica dužna je, takođe, da garantuje suverenitet Sirije i podršku realizaciji procesa političkog rešavanja krize u toj zemlji.
Učesnicima međusirijskih pregovora „Ženeva 3“ predloženo je da se založe da se zabrani prisustvo inostrane vojske u Siriji.
Stranama je, takođe, predloženo da pozovu sve države da ne pružaju podršku terorizmu, uključujući obuku, finansiranje i isporuku oružja teroristima, da se uzdrže od toga da im „pružaju utočište i obaveštajne podatke, kao i od podsticanja na terorističke napade“.
De Mistura je učesnicima ženevskih pregovora predložio i da prihvate da se isplati kompenzacija štete stradalima tokom sirijske krize. Sredstva za to treba da budu prikupljena na novoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji.
Međusirijski pregovori „Ženeva 3“ obnovljeni su 14. marta. U Ženevi su delegacija Vlade Sirije pod rukovodstvom stalnog predstavnika te zemlje pri UN Bašara Džafarija, sirijska opozicija Visokog pregovaračkog komiteta, predstavnici opozicione grupe formirane nakon sastanaka u Kairu i Moskvi, kao i unutarsirijska opozicija formirana u avio–bazi Hmejmim.
