Advokat Toma Višnjić, i sam branilac haških optuženika, kaže da sledi žalbeni postupak obe strane, i Tužilaštva i odbrane. Sledi takozvani skraćeni žalbeni postupak u kojem, prema Višnjićevim rečima, odbrana i Tužilaštvo upoznaju Sudsko veće sa osnovnim naznakama žalbe, dok se za žalbu dobija poseban rok od Sudskog veća koji traje i do nekoliko meseci.
U skoro svakom predmetu pred Haškim tribunalom nešto se menja u žalbenom postupku, pa je moguće da se nešto promeni i u slučaju Radovana Karadžića, objašnjava Višnjić.
„Kod predmeta Radovana Karadžića, verovatno će fokus i odbrane i Tužilaštva biti na onim tačkama oko kojih su se vodile najveće bitke. Pod tim smatram njegovu ulogu u Srebrenici, kao jednu od tačaka na koje će se odbrana posebno fokusirati, kao i onaj deo za koji je optužba odbijena, a to je genocid 1992. godine. Pretpostavljam da će tu Tužilaštvo uložiti žalbu“, kaže on.
Imajući u vidu činjenicu da je u pitanju izuzetno obiman predmet, žalbeni postupak mogao bi da traje između dve i tri godine, nastavlja Višnjić, a vreme kada bi Radovan Karadžić mogao najranije da se nađe na slobodi zavisi od žalbene presude. Prema sadašnjoj presudi, kojom je Karadžić osuđen na 40 godina zatvora, a imajući u vidu praksu Haškog suda, koji je zatvorenike puštao na slobodu posle dve trećine odležane kazne, Karadžić bi na slobodi najranije mogao da se nađe nakon odležanih 27 godina kazne zatvora, istakao je Višnjić.
Pošto je uhapšen u leto 2008. godine i u pritvoru je proveo skoro 8 godina, Radovan Karadžić, ukoliko i nakon drugostepenog postupka kazna ostane ista, na slobodi bi najranije mogao da se nađe 2035. godine.
