Veliki, Međunarodni sajam turizma, 23. po redu, otvoren je danas u Moskvi i trajaće do 26. marta. Ove godine, sajam se održava u 7 hala na ukupno 50 hiljada kvadratnih metara. Učestvuje više od 1.500 kompanija iz 180 zemalja sveta. Očekuje se da će sajam posetiti više od 30 hiljada ljudi.
„Turistička organizacija Srbije i ove godine je prisutna Međunarodnom sajmu turizma u Moskvi, a Rusija je za nas izuzetno značajno tržište“, kaže za Sputnjik Marija Labović direktorka Turistička organizacije Srbije. Ona dodaje da Srbija tradicionalno na ruskom tržištu vidi veliki potencijal, posebno zato što sa Rusijom ima bezvizni režim.
„Mi imamo upravo ono što Ruse privlači — pre svega lepu prirodu. Takođe, znamo da Rusi vole da obiđu Beograd, Kopaonik, neke od naših banja. Izuzetno im je interesantna naša gastronomija — po tome smo takođe poznati. A uz gastronomiju, tu je naše gostoprimstvo koje je zaista specifično. Na taj način pokazujemo koliko su turisti iz Rusije i iz drugih zemalja dobrodošli. Tako im činimo boravak još prijatnijim“, ističe Labovićeva.
Glavna ovogodišnja tema promocije Srbije na velikim svetskim sajmovima turizma su Dunav, reke i jezera. Dunav je veliki potencijal: kroz Srbiju teče dužinom od 588 kilometara, ima dva nacionalna parka, prelepu prirodu. Tu je i biciklistička trasa „Jurovelo 6“ i ona je izuzetno značajna jer povezuje čitavu Evropu sa obalom Crnog mora.
To su i potencijali koje TOS prezentuje kao novinu u svojoj ponudi.
„Snimili smo jedan izuzetno lep film o Dunavu u Srbiji, koji je na sajmu u Berlinu osvojio drugo mesto za najbolji turistički film, i na to smo prilično ponosni“, dodaje Labovićeva.
Uz brojne predstavnike srpskih turističkih agencija, ali i banja i lečilišta koji su tradicionalno prisutni na ovom sajmu, ove godine su prvi put svoju ponudu izložili i predstavnici Turističke organizacije Beograda.
Zamenik direktora Slobodan Unković za Sputnjik kaže da će oni nastaviti sa aktivnostima koje je TOS prethodnih godina sprovodio na tržištu Rusije, a tu pre svega misli na promociju vikend boravaka u Beogradu i okolini.
Unković navodi i želju da se osim gastronomskih sadržaja i zabave, ruskim turistima pokaže i bogata kulturna baština srpske prestonice:
„Naravno, Beograd ima jake spone i veze sa Rusijom. Pre svega, mislim na građane Rusije koji su živeli u Beogradu i uticaje ruske kulture i nauke na razvoj Beograda. U arhitekturi imamo izrazit uticaj čuvenog Krasnova i cele plejade ruskih arhitekata u Beogradu“.
Svakodnevni direktni letovi na relaciji Moskva—Beograd su ono što je takođe značajno za Srbiju kao turističku destinaciju koja je okrenuta ka ruskom tržištu. A od juna se očekuje i redovna linija iz Sankt Peterburga za srpsku prestonicu. Do sada je ponuda TOS, upravo iz tog razloga, više bila koncentrisana na Moskvu. A postojanje direktne avionske linije uvek je preduslov za razvijanje turističkih odnosa.
Marija Labović dodaje da je ove godine posebna pažnja posvećena i verskom turizmu, jer je to naročito interesantno na ruskom tržištu:
„Na samom štandu imamo ikonopisca koja iscrtava ikone na licu mesta. To prilično privlači pažnju, jer je različito od drugih nastupa. Hteli smo da se nekako istaknemo po toj našoj specifičnosti koja nas povezuje“, kaže direktorka TOS-a.
U okviru prezentacije turističkih potencijala na međunarodnom sajmu u Moskvi predstavljena je i aplikacija za mobilne telefone — turistički vodič o Srbiji na ruskom.
Od danas ju je moguće besplatno preuzeti sa AppleStore i GooglePlay. Vodič sadrži najaktuelnije informacije o regionima Srbije i interesantnim dešavanjima. Tu se takođe mogu naći i predlozi turističkih ruta kroz Srbiju.
Kulinarska radionica za ruske novinare
U okviru prezentacije ponude Turističke organizacije Srbije bila je održana kulinarska radionica za ruske novinare. Tom prilikom je Olga Stojanović, menadžerka TOS-a za rusko tržište, ruske novinare upoznala sa letnjom turističkom ponudom Srbije.
„Tokom ove kulinarske radionice ruski novinari su sa neskrivenim oduševljenjem, zajedno sa glavnim kuvarom jednog moskovskog restorana autorske srpske kuhinje, spremali salatu sa cveklom, Karađorđevu šniclu i krempitu“, kaže ona.
Ohrabrujući trend uprkos krizi
Iako je i srpski turizam prošle godine zabeležio pad broja poseta ruskih turista (zbog ekonomske krize i pada vrednosti rublje), ipak raduje činjenica da je u januaru ove godine zabeležen porast tog broja za 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
„To je već sada ohrabrujući podatak koji nam daje veru da ćemo uspeti da povratimo one turiste koji su iz pomenutih razloga prestali da putuju, kao i veru da se ukupno trend menja na bolje“, optimistična je direktorka TOS-a.
U mnogo čemu, 2015. godina je za ruski turizam bila bez presedana. Ova branša se nalazi pod uticajem ekonomske krize u zemlji, ali i uticajem svetskih geopolitičkih procesa.
Pa ipak, turistički biznis se aktivno razvija i traži nove mogućnosti. Stoga, očekuje se da će 2016. godina doneti mnoge interesantne promene u unutrašnjem turizmu u Rusiji, ali i inostranom. Valja pomenuti da se svi negativni ekonomski i politički uticaji na sajmu ne mogu primetiti — ruske turiste, kao i ranije, željno očekuju u svim krajevima sveta.
