Ali, da li su se napadi u srcu „prestonice Evrope“ mogli predvideti i sprečiti? Analitičar Bojan Dimitrijević za Sputnjik kaže da veruje da su, kada su u pitanju napadi u Briselu, bezbednosne službe u Belgiji zatajile.
„Evropske službe pokazuju nemoć u suprotstavljanju ovom izazovu i pretnji. Njihov pristup je, nažalost, još uvek takav da pokazuje jednu lošu praksu i nesnalaženje u situaciji kada je sasvim jasno da je Evropa na meti terorista“, rekao je Dimitrijević za radio Sputnjik.
Ne iznenađuje ga činjenica da belgijske vlasti sada smatraju da je broj terorista „spavača“ u toj zemlji znatno veći nego što se ranije mislilo. U poslednjih 15-20 godina, kaže on, teroristi se regrutuju iz „muslimanskih enklava“ u evropskim zemljama.
„Ti ljudi su rođeni u Evropi i tu prestaje moć evropskih država da ih kontroliše. U većini slučajeva reč je o njihovim sopstvenim građanima, koji često žive u getima nedostupnim službama bezbednosti“, objašnjava Dimitrijević.
Zbog političke korektnosti i poštovanja ljudskih prava, dodaje sagovornik radija Sputnjik, faktički se nije puno ni obraćalo pažnje baš na ovu grupaciju koja je, u suštini, potencijalno i najopasnija.
„S druge strane, imamo talas migranata koji stižu u Evropu, gde nemamo uvid u to ko su oni zapravo, kakve su im veze s DAEŠ-om, da li su zaista migranti, ili su neki od njih teroristi“, kaže Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, poslednji događaji u Briselu pokazuju da je Evropa potpuno nemoćna. To što se toleriše postojanje DAEŠ-a samo će produbiti probleme, i nastaviti da stvara pogodno tle za terorističke napade u evropskim zemljama u budućnosti, kaže Dimitrijević i ističe da su, u borbi protiv terorizma, ključna stvar obaveštajci u potencijalno opasnim grupama.
„Međutim, s obzirom na to da je ovde reč o zatvorenim grupama i organizacijama koje su vezane jezikom i verom, vrlo je teško infiltrirati svoje ljude među njih — tim pre što je reč uglavnom o mladima, koji nemaju puno obzira prema evropskim vrednostima. Oni vrednosti preuzete iz radikalnog islama pretpostavljaju evropskim, i to je jedna od teškoća za ulazak bezbednosnih službi u te grupacije — što smo u krajnjoj liniji videli i u našem slučaju, kod suprotstavljanja albanskom terorizmu“, zaključuje Dimitrijević u razgovoru za radio Sputnjik.