On smatra da se Zukorlić povukao iz Islamske zajednice pod pritiskom Sarajeva jer mu je rečeno da će biti smenjen ako se sam ne povuče.
„Siguran sam da Zukorlićev formalni odlazak nije suštinski odlazak. Ako ne bude uspeo na polju politike, on će se vratiti Islamskoj zajednici“, ocenjuje Makić.
On ističe da je u Zukorlićevom interesu da se desi nešto veliko i krupno na polju pomirenja pre izbora jer on nastupa pod parolom „Za pomirenje“.
„Siguran sam da Zukorlić vrši pritisak da dođe do nekog formalnog pomirenja. Suštinsko pomirenje će biti teško jer je i njegov izlazak iz Islamske zajednice formalan. Ja sam oprezni pesimista u pogledu potpunog pomirenja iz razloga što se mnogo toga negativnog dešavalo, Zukorlić je optuživao drugu Islamsku zajednicu da su otpadnici, saradnici CIA, BIA i on bi javno morao da povuče te optužbe. Ako u ovakvim uslovima dođe do pomirenja, to pomirenje će biti na staklenim nogama i neće opstati“, kaže Makić.
On kaže da je versko ujedinjenje na prostoru Srbije imperativ za sve muslimane.
„Od toga ne bi imalo koristi niko posebno, ni Beograd, ni Ankara ni Sarajevo, već bi Islamska zajednica počela normalno da živi sa jednim duhovnim vođom. Da li bi to bio reis ili glavni muftija to je nebitno, čak ni ustrojstvo nije bitno. Spominjanje Beograda ili Sarajeva je izbilo u prvi plan kada smo se mi tek podelili, to nije suština jer i Beograd i Sarajevo moraju razumeti poziciju Sandžaka, da bez Beograda ne možemo završiti administraciju, a ta duhovna veza sa Sarajevom ili Mekom je verska veza i niko ne može da je spori sa verske strane. Ukoliko dođe do pravilnog pomirenja, a potom i ujedinjenja, to će biti dugoročno rešenje jer onda će i političke tenzije biti mnogo manje. Kada je vera ušla u politiku, odnosno ljudi iz vere ušli u politiku, došlo je do cepanja Islamske zajednice“, napominje Makić.
Na pitanje u kojoj meri će ujedinjenje Islamske zajednice uticati na pitanje autonomije Raške oblasti, Makić kaže:
„Radi se o verskom, a ne o političkom pitanju. Autonomija je političko pitanje, a pomirenje versko. Autonomijom se bave političari. S druge strane, ako autonomija znači pravo na obrazovanje, pravo u svim onim segmentima koji ne podrazumevaju ništa nasilno, tome se niko neće suprotstaviti. Ali, podvlačim, to nije versko pitanje, Islamska zajednica se bavi uređenjem verskih pitanja u Srbiji i Sandžaku, dok se pitanjem autonomije bave nacionalni saveti“.
Makić ističe da bi ujedinjenje Islamske zajednice doprinelo i smanjenju pojave ekstremističkih grupa, jer bi se u novonastaloj situaciji znalo ko je odgovoran, odnosno ne bi moglo više da dolazi do prebacivanja odgovornosti.
Da će eventualno ujedinjenje Islamske zajednice u Srbiji biti na „staklenim nogama“, smatra i profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Jeftić.
„Čini mi se da su protivrečnosti među njima poprilično velike. U svakom slučaju, i jedna i druga islamska zajednica bi htele neku vrstu ujedinjenja, samo pod svojim uslovima. I ne bi bilo iznenađenje da dođe do ujedinjenja Islamske zajednice, a da se u isto vreme nastave raskoli koji su važili i do sada. U suštini u pitanju je samo personalni problem, ne problem oko ideja za koje se zalažu“.
Jeftić napominje da je pitanje pomirenja uslovljeno u velikoj meri i političkom situacijom koja se u Raškoj oblasti usložnjava.
„U svakom slučaju, biračko muslimansko i biračko versko telo bilo bi jedinstvenije u odnosu na Srbiju i Beograd. U izvesnom smislu, muslimani Raške oblasti imali bi veću specifičnu težinu nego ovako“, ocenjuje Jeftić.
Nakon što je nosilac liste BDZS Muamer Zukorlić podneo ostavku na mesto sandžačkog muftije, SDP Rasima Ljajića počeo je prikupljanje potpisa za formiranje Jedinstvene islamske zajednice na teritoriji Srbije.
Islamska zajednica u Srbiji, na čijem čelu je do skoro bio Muamer Zukorlić, sa sedištem u Novom Pazaru formirana je 2007. godine. Čini zaseban mešihat u sastavu Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, a podeljena je na četiri muftijstva: sandžačko, preševsko, novosadsko i beogradsko. Pored Islamske zajednice u Srbiji, na teritoriji Srbije deluje i Islamska zajednica Srbije, koja se ne nalazi u sastavu Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, već čini samostalan rijaset.
