U zavisnosti od ocena, to podrazumeva odnos ukupnog duga prema BDP-u zemlje od 250 odsto do 300 odsto. Nije isključeno da je procenat bio i veći na kraju 2015. godine. Treba reći da se ne radi o državnom dugu, već o ukupnom dugu ekonomskih subjekata.
Odnos korporativnog duga prema BDP-u iznosio je 2014. godine oko 125 odsto. U zavisnosti od specifičnosti biznisa razlikuju se i mogućnosti servisiranja duga, ali se generalno može reći da kompanije sa ovim teretom sve teže izlaze na kraj.
Prema podacima „Makarija grupe“, više od polovine svih dugova sirovnskih kompanija u 2014. godini se nisu mogli pokriti svojim prihodima, dok novijih podataka za sada nema.
Situacija se veoma pogoršala, jer su se na kraju 2015. godine kineske kompanije zadužile još 1,2 biliona dolara i taj novac je bio iskorišćen za servisiranje starih kredita, piše ruski portal „Vesti ekonomika“. Drugim rečima, korporativni sektor Kine veoma brzo postaje gigantski finansijski mehur.
Sa tačke gledišta statistike i finansijske analize, kineske kompanije prosto pokušavaju da generišu novčani tok koji je potreban za vraćanje dugova. Međutim, to postaje sve teže. Već sada prekoračenje rokova plaćanja za usluge i robu u Kini iznosi 87 dana, što je najveće kašnjenje u skoro 17 godina.
Grubo govoreći, trenutno kineske kompanije troše dvostruko više vremena samo na to da dobiju novac za prodatu robu i usluge nego što je to bilo potrebno pre pet godina. Posebno je veliki problem kod industrijskih preduzeća, gde čekanje traje 131 dan.
Po pravilu, ako čekanje prelazi sto dana, to je znak da se radi o velikoj krizi u sektoru. Posebno je teško stanje u kompanijama iz indeksa „MSCI Emerdžing markets“ koje čekaju isplate obaveza do 44 dana.
„Dugovi državnih kompanija su porasli za 23 odsto u poslednje 2 godine — do 590 milijardi dolara, što je više od godišnjeg BDP-a Tajvana. Broj korporativnih bankrotstava ove godine porastao je za 20 odsto i sve više kineske kompanija biraju između dve neprijatne opcije: nastaviti kreditiranje postojećih klijenata, pristajući na odlaganje isplata ili prekinuti saradnju i gledati kako pada prodaja“, piše Blumberg.
Ovo, naravno, vodi u krizu plaćanja, dok se ukupan nivo čekanja na isplate naglo povećava. Na kraju, industrijska preduzeća ne mogu da otplaćuju bankama kredite koje ih jednostavno proglašavaju „nekvalitetnim“, što znači da će dobijanje novih kredita i nastavak rada biti mnogo teži. Jedini izlaz iz problema preduzeća vide u daljem zaduživanju, kako bi mogla da servisiraju stare dugove. Ovo omogućava da se dobije na vremenu, možda nekoliko meseci, ali onda čitav sistem može da se sruši, kao kula od karata.
Efetat kule od karata će proraditi u slučaju kada ozbiljni problemi sa neplaćanjem počnu da se pojavljuju i kod stabilnih i „bogatih“ kompanija. Kada se to desi, videćemo talas bankrotstava, bankarsku krizu i veliki pad proizvodnje. Tržište će biti očišćeno, milioni Kineza će izgubiti radna mesta, dok će Narodna banka Kine biti prinuđena da potroši milijarde na spasavanje sopstvenog bankarskog sistema.
Šef NBK Džou Sjaočuan je već izjavio da je korporativni sektor Kine opterećen prevelikim dugovima. On je naveo da je odnos duga i BDP-a suviše visok, ali nije naveo tačne cifre.
Ipak, Peking, izgleda, nije mnogo zabrinut problemima domaćih kompanija. Inače, zašto bi dozvolio kompanijama da povećaju dug za 0,5 biliona dolara u januaru 2016. godine.
Vlasti ukazuju da kompanije treba da ulažu više novca u berze, time smanjujući zavisnost od duga.
„Treba da stabilizujemo tržište kapitala. Bilo bi dobro, ako bi svi svoju ušteđevinu pretvorili u kapital, na takav način kompanije ne moraju da se mnogo zadužuju“, rekao je šef NBK.
Prema podacima Fajnenšel tajmsa, oko jedne trećine kompanija već je dužno tri puta više, nego što imaju vrednost.
Bez obzira na sve probleme Peking se, čini se, sprema se da oštro „uguši“ svaki znak krize. U tome može da računa na podršku MMF-a.
Šefica MMF-a Kristin Lagard je izjavila: „Svet će pažljivo pratiti kako bi iz iskustva Kine saznao kako treba vešto upravljati ravnotežom između ekonomske transformacije i dublje globalne integracije“.
Podrška MMF-a i zvaničnih vlasti postoji, CB ima dovoljno rezervi, znači može se „vešto upravljati“ „ravnotežom“ još neko vreme.