Dobrica Veselinović iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ za Sputnjik kaže da sumnjaju da je reč o ljudima bliskim Srpskoj naprednoj stranci, a cilj je, tvrdi Veselinović, da se iskoristi njihovo ime radi boljeg rezultata na predstojećim izborima.
„Želeli smo da skrenemo pažnju javnosti da je u pitanju obmana i izborna manipulacija, da ti ljudi nemaju nikakve veze sa Inicijativom ’Ne da(vi)mo Beograd‘, ali i da smo našim istraživanjem utvrdili da su ljudi koji su podneli te izborne liste saradnici, simpatizeri i članovi SNS-a“, kaže Veselinović za Sputnjik.
Iz Srpske napredne stranke međutim kažu da nemaju nikakve veze sa izbornom listom „Patkica — ne Beogradu na vodi“. Funkcioner te partije i šef odborničke grupe Skupštine grada Beograda Aleksandar Jovičić za Sputnjik kaže da prvi put čuje za tvrdnje Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.
„Zaista nikakve veze nemamo sa tim. Mi smo se dovoljno borili da prikupimo potpise za našu stranku i da dobijemo broj jedan, i mislim da smo kao najveća stranka uspeli u tome, a za ostale partije ili ta udruženja, niti se njima bavimo niti nas interesuju. Iskreno, to prvi put čujem“, kategoričan je Jovičić.
Dok iz „Inicijative“ traže od naprednjaka da se izjasne o ovim listama i da se one povuku, Jovičić za Sputnjik kaže da SNS nije taj koji te navode treba da proverava, već Izborna komisija.
„Ne proverava to SNS, već nadležni organi, da se ustanovi da li postoji bilo kakva zloupotreba. Ko god želi neka se bavi tim slučajem, ali mi zaista nemamo vremena da se bavimo time, a naravno da treba da se istraži, ko god i šta god da je uradio, treba da bude sankcionisan“, kaže Jovičić.
Ovim povodom oglasili su se i inicijatori podnošenja liste „Patkica — Ne Beogradu na vodi“. U saopštenju Tanjugu navodi se da je reč o nevladinoj organizaciji „Vračar slobodno“, čiji su se članovi, arhitekte koje predvodi arhitekta Ivan Ratković, organizovali da lično podnesu ovu izbornu listu. U saopštenju se ističe da je ova NVO registrovana prema pozitivnim zakonskim propisima i prenosi se Ratkovićeva izjava da nikada nije bio član SNS, niti je glasao za ovu stranku, a da je nekada podržavao DS.
„Okupio sam različite ljude na ovoj listi i među njima ima bivših članova različitih stranaka, od SNS-a do DS-a, a sada su u nevladinoj organizaciji ’Vračar slobodno‘. Neki od njih su se razočarali u svoje bivše stranke i imaju pravo da promene mišljenje“, dodao je Ratković, napominjući da je „jedini kriterijum da se nađu na izbornoj listi bio da budu protiv ’Beograda na vodi‘“, navodi se u saopštenju.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za Sputnjik kaže da mu se čini da je došlo do podela unutar same Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ što ga, kako navodi, neodoljivo podseća na podele koje su postojale i u pokretu „Otpor“. I tamo su postojale dve frakcije, od kojih je jedna želela da uđu u stranački život, a druga je bila za to da ostanu studentska organizacija, objašnjava Stanković.
„Sve te inicijative koje se formiraju oko jedne teme, u ovom slučaju oko teme Beograda na vodi, pre ili kasnije pokažu svoje političke ambicije. Izgleda mi da je u igri sindrom političke podele — jedni hoće na izbore i da kroz institucije sistema pokušaju nešto da spreče, a drugi hoće da ostanu neka vrsta nevladine organizacije, koja bi kroz javnost uticala na politiku Grada Beograda. Nema tu neke velike filozofije“, kaže Stanković za Sputnjik.
Šta god da je u pozadini čitave priče, politikolog Cvijetin Milivojević za Sputnjik kaže da ovo nije prvi put da će građani na izborima naići na zbunjujuće liste, za koje nisu sasvim sigurni čije su.
„Uvek je bilo takvih stvari. Nekada su se namerno koristila imena koja su asocirala na neko ime koje je već na neki način prepoznatljivo i pozicionirano u javnosti. Bilo je i slučajeva otcepljenja unutar političkih stranaka, pa se sledeća stranka namerno nazove sličnim imenom. Primera radi, imali smo Srpsku radikalnu stranku, ali i otcepljeno krilo SRS koje je u tadašnjoj Saveznoj skupštini imalo poslanički klub koji se zvao Srpska radikalna stranka — Nikola Pašić“, podseća Milivojević.
Međutim, kako Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ nije zaštitila ime i vizuelni identitet, možemo govoriti samo o manjku etike ili političkog morala onih koji su eventualno upotrebili elemente njihovog vizuelnog identiteta, zaključuje Milivojević za Sputnjik.
