Ujedinjene nacije treba da započnu politički proces u Libiji. Obnovljeni su vazdušni napadi na „objekte terorista“, a kolaju glasine i o mogućoj kopnenoj operaciji koalicionih snaga.
Anarhija – majka poretka
Petogodišnjica „demokratskih reformi“ u Libiji završila se potpunim fijaskom. Na teritoriji nekada jedinstvene države obrazovano je nekoliko suprotstavljenih centara moći i caruje mnogovlašće.
Dve suprotstavljene „centralne“ vlade su u Tripoliju i Torbuku. Njih Zapad uzalud pokušava da pomiri kako bi stvorio vladu nacionalnog jedinstva.
S tim ciljem pod okriljem Ujedinjenih nacija u Maroku su čak bili organizovani međulibijski pregovori koji su se završili potpisivanjem sporazuma, ali orkestar koji je tom prilikom formiran odbija da svira jednodušno.
Pod kontrolom Tripolija i Torbuka je manje od polovine libijske teritorije. Na jugu vladaju plemena Tuarega i Tubua. Pojedine zaseoke i gradove kontroliše mnoštvo sitnih klanova.
Glavnu alternativu u zemlji predstavlja DAEŠ koji preti da taj šareni, na brzinu sašiveni i skrpljeni pokrivač razdere u bilo kom trenutku.
Novo uporište islamista
Uspesi ruske avijacije u Siriji naveli su džihadiste da traže sebi novu bazu. I to bi mogla da postane Libija. „Obruči oko DAEŠ-a se sužavaju usled napada na teroriste u Iraku i Siriji. Zbog toga DAEŠ razmišlja o tome da sedište prenese u Libiju, gde je situacija za ovu organizaciju mnogo povoljnija“, rekao je direktor Centralnog biroa za sudske istrage Maroka Abdelah Hijama.
Mogućnost da DAEŠ osvoji veliki deo Libije preti Evropi u najmanjoj meri novim prilivom izbeglica.
„U ovom trenutku u zemlji živi 2.400.000 unutrašnjih doseljenika i izbeglica iz drugih zemalja kojima je potrebna hitna humanitarna pomoć“, izjavio je zamenik specijalnog izaslanika UN za Libiju Ali el Zatari.
Ipak, migracija naroda nije jedina opasnost. Libija, koja se pretvara u uporište islamista, mogla bi da postane platforma za napade na susedne zemlje, i ne samo za to, nego i za terorističke napade u Zapadnoj Evropi, pa čak i za invaziju.
„DAEŠ u Libiji predstavlja sve veću opasnost kako za samu zemlju, tako i za region, a širi se i izvan njegovih granica“, izjavio je predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u Libiji Martin Kobler.
Prema raznim podacima, u Libiji je sada oko 6.000 džihadista, čiji broj uporno raste.
„Broj terorista DAEŠ-a u Libiji se udvostručio. Oni su se ozbiljno ukotvili u Libiji“, rekao je jedan od predstavnika američkih specijalnih službi.
Ako DAEŠ bude okupirao Libiju, imaće ogroman, praktično neiscrpan ljudski resurs – celu Zapadnu Afriku, s tako moćnim pokretom kakav je Boko haram u Nigeriji.
A ako se tome doda činjenica da „veliki deo Libije nije dostupan nikakvim sredstvima kontrole SAD“, kako je rekao u intervjuu za RT docent Ruskog državnog univerziteta za društvene nauke Sergej Serjogičev – „tamo se može sakriti sve što je potrebno, čak i komponente za stvaranje ’prljave bombe‘, što stvara potpuno apokaliptičnu sliku“.
U potrazi za „crnim zlatom“
Ekonomski faktor je jedan od odlučujućih u libijskom problemu.
Učvrstivši se na severu Libije, DAEŠ pokušava da proširi svoje teritorije i da osvoji ključna libijska naftna izvorišta, kao i luke i fabrike za preradu nafte. O mogućnosti novih napada terorista DAEŠ-a na objekte za proizvodnju, čuvanje i prevoz nafte govorio je šef nacionalne naftne kompanije Libije „Nešenel oil korporejšen“ Mustafa Sanala.
Zbog toga su ugroženi interesi zapadnih kompanija, koji su direktno ili indirektno prigrlili naftna izvorišta propale džamahirije. Proizvodnja „crnog zlata“ danas nije veća od 360.000 barela dnevno – oko pet puta manje nego u vreme Gadafija.
Kopnena operacija: pitanje otvoreno
Nije čudno što zapadni stratezi ozbiljno razmišljaju o kopnenoj operaciji. U Libiji već deluju specijalne snage Francuske, Velike Britanije i SAD. Istina, nisu uvek usaglašene. Ali malim snagama s DAEŠ-om se ne može izaći na kraj. A da li će se NATO odvažiti na direktnu intervenciju – pitanje je otvoreno.
„Sada Zapadu nije do direktnih intervencija u Libiji. Ne bih se usudio da kažem da bi Zapad mogao da krene u vojnu invaziju. Ali, ako borci izađu ’iz okvira’ i, recimo, prodru u Tunis, Zapad je sposoban da se umeša“, komentariše situaciju u intervjuu za RT rukovodilac Sanktpeterburškog centra za proučavanje savremenog Bliskog istoka Gumer Isajev.
„Kopnena operacija je moguća samo u slučaju masovnih terorističkih napada na teritoriji SAD“, tvrdi Sergej Serjogičev.
„Uvođenje vojske, međutim, neće rešiti probleme s DAEŠ-om. Za Zapad je jedini izlaz iz libijskog ćorskokaka da pronađe novog Gadafija. I da ne odgovaraju na pitanje zbog čega su ubili starog“, smatra Serjogičev.
U svakom slučaju Amerikanci će se potruditi, kao i pre pet godina, da odgovornost podele s evropskim saveznicima i da na njihova nejaka pleća prenesu teškoće borbe protiv DAEŠ-a.