Kaprin, načelnik najveće ruske ustanove za lečenje onkoloških bolesti, pred svoj dolazak u Beograd za Sputnjik kaže da će tokom posete biti reči i o tendencijama u savremenoj ruskoj onkologiji.
„Ima dosta toga na čemu radi moderna ruska medicina. Na primer, bavimo se genetskim ispitivanjima kako bismo prognozirali tok bolesti. Zatim, bavimo se ispitivanjem heterogenosti tumora, s obzirom da se on sastoji iz raznih ćelija, a one se sve različito mogu tretirati. Dalje, tu je monitoring — trudimo se da pratimo količinu malignih ćelija u krvi kako bismo zaključili da li pravilno lečimo pacijenta ili bi trebalo nešto promeniti“, objašnjava naš sagovornik.
Što se tiče lečenja zračenjem, odnosno radio-terapije, Kaprin ukazuje da je poznato da ona ima i negativne efekte, jer osim malignog tkiva zraci oštećuju i zdravo.
„Zato sada radimo na tome da aparati za zračenje nove generacije budu efikasniji, a da pri tome što manje povređuju zdravo tkivo“, dodaje on.
Na pitanje koje se gotovo samo nametnulo — da li se nagli porast broja obolelih od kancerogenih bolesti u Srbiji može povezati sa bombardovanjem, Andrej Kaprin odgovara da stopa oboljevanja raste u svetu, ali i u Srbiji, stoga ne bi trebalo odmah povezivati ovu pojavu sa bombardovanjem:
„Kao prvo, onkologija je najvećim delom bolest starih ljudi, a trebalo bi imati u vidu i da je Srbiju u poslednje vreme napustilo dosta mladih. Zato je važno, kao parametar pratiti ne samo to da li raste stopa oboljevanja, nego kvalitet pružanja onkološke pomoći, odnosno lečenja. Ključno je da bude niska stopa smrtnosti. Odnosno, važno je ne samo izlečiti pacijenta, već i to da se bolest ne pojavi ponovo. Lečenje bi trebalo da bude takvo da pacijent može što duže da poživi uz adekvatnu terapiju. Znači, ako je u Srbiji uz stopu oboljevanja visoka i stopa smrtnosti, onda to može biti i pokazatelj da možda ima propusta u lečenju“, ističe on.
Andrej Kaprin podvlači i da bi trebalo računati sa tim da će prema podacima koje je Svetska zdravstvena organizacija objavila rasti broj obolelih na globalnom nivou. Ali smrtnost bi trebalo da opadne, zahvaljujući sve modernijim tehnikama lečenja i ranog otkrivanja bolesti.
Ruski onkolog naglašava i ono što je moderna ruska medicina nasledila iz sovjetskog vremena, a to su mere preventive i ranog dijagnostikovanja koje su se sprovodile masovno.
Andrej Kaprin konstatuje i to da je onkologija, nažalost, jedna od onih disciplina oko koje se uvek vrtelo mnogo novca. I tako će biti ubuduće.
Mnogi koji žele laku zaradu, „motaju“ se oko obolelih, jer je kancer bolest za koju su bolesnik i njegova porodica spremni da daju i poslednju paru u nadi da će naći izlečenje. Prema ovom „biznisu“ trebalo bi se odnositi sa dozom kritike i sumnje:
„Dešava se da obolela osoba čuje za ’čudotvorni‘ metod lečenja, na primer u Nemačkoj ili Izraelu. Bolesniku se, čim stupi u kontakt sa inostranom klinikom, ’prikači‘ medicinski ’broker‘, koji potom ne prestaje da poziva i pita ’kada ćete doći, mi vas čekamo, već je sve spremno‘“, objašnjava Kaprin.
On ističe da je poenta u tome da se najčešće i u tim klinikama nude isti programi lečenja kao i u domaćoj klinici, samo što u inostranstvu koštaju više i drugačiji je pristup obolelom.
Sa druge strane, nastavlja Andrej Dmitrovič, mora se priznati da u Evropi na onkološkim klinikama postoje veliki centri u kojima rade psihoonkolozi. Ovde govorimo o psiholozima i psihijatrima, koji se isključivo bave psihološkom pomoći obolelima od raka, ali i njihovim porodicama:
„Mi sada radimo na tome, sa Institutom psihijatrije razvijamo taj program pomoći i psihološke podrške. Zajedno sa njima, spremamo metodološke pristupe za rad sa pacijentima, rođacima i lekarima“, zaključuje Kaprin.
Iz Moskve u Beograd stiže četvoročlana ekipa stručnjaka, koji će sa svojim kolegama razmeniti iskustva. Osim načelnika klinike Andreja Kaprina, srpske kolege će posetiti i Aziz Zikirjahodžaev onkoplastični hirurg, Andrej Rjabov specijalista za tumore želuca i pluća, kao i Leonid Petrov, koji se bavi abdomenalnim tumorima.
