U palati predstavnika Kongresa SAD održano je slušanje uz učešće predstavnika Ministarstva odbrane: oni su parlamentarcima podneli izveštaj o toku borbe protiv narko–dilera u Avganistanu koja se vodi više od 15 godina. Članovi Donjeg doma Kongresa SAD došli su do neutešnog zaključka, saopštio je list „Rizn“.
„Rat protiv narko–dilera u Avganistanu pretrpeo je potpuni fijasko“, naveo je list reči kongresmena Tomasa Mesija.
Počevši od 2002. godine Sjedinjene Države su uložile u rekonstrukciju Avganistana 113 milijardi dolara. Taj novac je otišao na obuku i naoružanje avganistanske vojske koju američke snage nastavljaju da podržavaju već 15 godina i koju mnogi američki vojni eksperti smatraju nesposobnom, kao i na organizaciju organa samouprave i državne strukture, uključujući borbu protiv narko–dilera.
Nakon što su SAD oborile režim talibana 2001. godine, proizvodnja opijuma povećana je tri puta. Prema podacima Saveta bezbednosti UN, talibani su do ulaska SAD u Avganistan vodile borbu protiv narko–biznisa, dok danas trećinu svojih prihoda dobijaju od prodaje narkotika. U Avganistanu se proizvodi 90 odsto svetskog heroina. Polja maka u zemlji 12 puta prevazilaze površinu Vašingtona.
Na borbu protiv proizvodnje narkotika potrošeno je 8,4 milijardi dolara, izjavio je tokom slušanja glavni zvaničnik za obnovu Avganistana Džon Sopko. Podnosioci izveštaja nisu mogli jasno da objasne na šta je otišao novac, iako 90 odsto proizvodnje ukupnog nemedicinskog opijuma u svetu otpada na Avganistan.
Sopko je saopštio kongresmenima da avganistanski farmeri sada proizvode više opijuma, nego za vreme uprave talibana, navodi „Rizn“.
„To je postao glavni izvozni proizvod u toj zemlji u poslednjih 15 godina, a tokom kojih smo mi bili tu“, navodi list reči Džona Sopko.
