Političari — za priznanje Krima
Mnogi svetski političari su odobrili ulazak Krima u sastav Ruske Federacije. Na primer, gradonačelnik Nice direktno je nazvao Krim ruskim. Za njim ne zaostaju ni druge njegove kolege sa francuske političke scene.
„Vreme je da se kaže da ne postoji nikakva međunarodna kriza u vezi sa Krimom. Treba reći da je Krim deo Rusije: mi želimo da Francuska vidi realnu sliku i prestane da prati sankcionu politiku koja vodi u ćorsokak“, uveren je član Parlamenta Žak Mijar.
Međutim, najozbiljnija izjava podrške prisajedinjenja Krima Rusiji stigla je od bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija koji namerava da se vrati na čelo države na narednim izborima.
„Krim je izabrao Rusiju. Ne možemo ga kriviti za to“, rekao je Sarkozi.
Turizam na visokom nivou
Države aktivno uspostavljaju odnose sa Krimom. Ove godine, tokom posete ruske delegacije i uz učešće ambasadora Rusije u Francuskoj Alekseja Orlova, potpisan je memorandum o prijateljstvu i saradnji između Nice i Jalte koje su gradovi–pobratimi još od 1960. godine. Francuzi bi trebali da stignu u uzvratnu posetu Krimu u drugoj polovini maja.
Primetno je da političari sa zadovoljstvom posećuju Krim — poluostrvo je već dočekalo dve delegacije poslanika i senatora iz Francuske, posetu planira i delegacija italijanske oblasti Ligurije na čelu sa guvernerom Đovanijem Totijem koji se trenutno nalazi u Rusiji. Na Krimu je bio i Jakov Margi, šef Komiteta za obrazovanje, kulturu i sport Kneseta Izraela.
Krim posećuju i obični turisti, bez obzira na proteste iz Ukrajine. Tako je austrijska turistička agencija „Getavej travel“ nastavila da nudi svojim klijentima ture na teritoriji poluostrva, bez obzira na žalbe lokalne federacije ukrajinskih organizacija.
„Za Krim je sada zainteresovan čitav svet“, naglasili su u kompaniji.
Karta sa ruskim Krimom
Prilično česta pojava je objavljivanje karata na kojima je Krim obeležen kao deo Rusije. Takvi slučajevi su registrovani u Poljskoj, Italiji, Češkoj, Francuskoj, gde su poznati izdavači „Larus“ i „Rošer“ objavili atlase sa Krimom u sastavu Rusije. Naravno, to ostaje neprimetno. Bugarska televizija koja je prikazala sliku karte sa ruskim Krimom bila je meta napada Ukrajine.
Nedavno je Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) potvrdila da priznaje da je Krim deo Rusije. Naime, sa zvanične onlajn–prodavnice organizacije bile su izbrisane majice sa kartom Rusije bez poluostrva.
Prema mišljenju velikih međunarodnih korporacija, kao što su „Koka–kola“ i „Adidas“, objavljivanje takvih karti u reklamnim kampanjama ili njihovo korišćenje u internet–prodaji nema nikakve veze sa Ukrajinom.
Kada je očigledno neverovatno
Povratak Krima u sastav Rusije priznaju čak i oni od kojih se to možda i nije očekivalo. Poslednji predsednik SSSR–a Mihail Gorbačov, koji retko odobrava političke odluke sadašnjeg rukovodstva, izjavio je da takav korak napravljen zbog želje naroda.
Postoje i interesantni slučajevi. Na jednom univerzitetu u Kijevu studentima su davali propusnice na kojima je karta Ukrajine bila nacrtana bez Krima. U toku je istraga o tom slučaju.
