„Pogrom je potpuno eliminisao Srbe iz urbanog života, izbacio ih iz gradova. U ta dva dana zadat je verovatno najveći udarac Srpskoj pravoslavnoj crkvi u njenoj istoriji“, objašnjava Rakočević za Sputnjik.
Kako dodaje, posledice pogroma su nešto sa čim Srbi sa KiM žive i nešto što im je je ostavilo pečat straha u dušama, životu i radu.
„Bez obzira na to što je period od 1999. bio tako strašan, može se reći da Srbi na KiM počinju da računaju vreme pre i posle pogroma 17. marta 2004. Pogrom je bio udarac i zbog toga što se tada, u najvećoj meri, srušila ideja da Evropa i međunarodna zajednica mogu bilo šta učiniti da zaštite Srbe i donesu minimum demokratije na KiM“, kaže Rakočević.
Fascinantno je, kaže naš sagovornik, da su posle takve stihije i najvećeg mirnodopskog zločina u savremenoj evropskoj istoriji Srbi opstali, i da u svom getu na KiM i dalje razvijaju svoje potencijale i način života, i nastoje da sebi objasne razlog ovakvog odnosa prema njima i obesmišljenosti njihovog života.
Uoči godišnjice pogroma, izabrani predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da je Beogradu i Prištini potreban kompromis koji će omogućiti bolju budućnost, te da Srbija treba da prizna Kosovo i da ne sprečava, kako je rekao, njegovu međunarodnu integraciju.
Rakočević smatra da je Tačijev poziv da Srbija prizna KiM vrhunski cinizam i vrsta ponižavanja, ali i opomena pred 17. mart, jer se Tači, kako kaže, fokusirao na nekoliko tema.
„Jedna je da Srbija prizna Kosovo, druga da se treba čuvati ruskog uticaja na KiM, treća je trgovina ljudima i organizovani kriminal, i poslednja — porast ekstremizma. Sve te segmente, isključujući priznanje Kosova od strane Srbije, Tači drži u svojim rukama. I možda svim ovim segmentima, islamskim faktorom i povećavanjem straha od Rusa, on upućuje tu strašnu poruku koja dodatno pojačava osećaj tog užasnog dana“, kaže Rakočević.
Tekst sa tim Tačijevim porukama objavio je prištinski list „Koha ditore“, kaže novinar i podseća da je isti list i pre 12 godina takođe objavio jednako zapaljiv tekst kao što je bila vest o utapanju dece.
„Tekst je glasio — ’Oprez, Srbi planiraju da kolonizuju Kosovo‘, a u njemu je rečeno da su sva povratnička naselja legitimne mete, kao i puno toga drugog. Kako se pokazalo, lice koje je potpisano kao autor tog teksta ne postoji niti među Albancima niti među strancima“, kaže Rakočević.
Na današnji dan pre 12 godina u divljanju albanskih ekstremista živote je izgubilo 19 ljudi, zapaljeno i oštećeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, šest gradova i deset sela etnički je očišćeno, a oko 4.000 Srba prognano.