Dokumentarni film „15 minuta — masakr u Dvoru“ autora Džorža Larsena i Kaspera Vedsmanda iz Danske, podigao je celu Hrvatsku na noge. Film je predstavljen pošle godine na festivalu u Sarajevu, a u avgustu je prikazan i na Radio televiziji Srbije. Drugo emitovanje je odloženo zbog bezbednosti ekipe filma u Hrvatskoj.
Iz Petrinje su u školu u Dvoru na Uni prvog dana „Oluje“, 4. avgusta 1995. godine, evakuisani ljudi iz penzionerskog doma i pacijenti sa psihijatrijskog odeljenja. Film se bavi odgovornošću danskog bataljona, koji nije sprečio zločin — svi su pobijeni za samo 15 minuta, osmoro Srba i jedna Hrvatica.
Najavljeno ponovno emitovanje filma na RTS–u odloženo je zbog bezbednosti dela ekipe filma u Hrvatskoj. Producenti iz Danske zamolili su RTS da ne pusti film. Konsultant na tom projektu, Savo Štrbac iz Dokumentaciono informacionog centra Veritas, koji je autorima filma ustupio dokumentaciju, za Sputnjik kaže da je reč o jednom od najmonstruoznijih ubistava u tom ratu.
„Pobijeni su potpuno nemoćni ljudi, duševni bolesnici, invalidi, među njima je bilo i kepeca, ljudi koji su se kretali pomoću štaka ili invalidskih kolica. Naša, ali i istraga ekipe filma govori da su pored te škole bili Unproforci iz danskog kontingenta, oni su videli ubice, imali su ih na nišanu, mogli su da spreče ubistva, međutim, komandant im je naredio da se po odluci UN komande iz Zagreba, ne mešaju, jer to nije njihov sukob“, kaže Štrbac.
Glavni junak, u Hrvatskoj spornog filma, upravo je komandant koji nije reagovao i njegova unutrašnja drama, ali se u filmu pojavljuje i srpski general Mile Novaković, što je, uz konsultanta Štrbca, bilo dovoljno da se film shvati kao antihrvatski i da počne hajka na njegove autore, ali i na Hrvatski audio–vizuelni centar, koji je izdvojio 33.000 evra za snimanje filma.
Jedan od branitelja zatražio je zabranu prikazivanja filma i optužio autore i državu Hrvatsku. Niko nije ništa preduzeo, dok nije došlo do promene vlasti u Hrvatskoj, kaže Štrbac.
„Onda su se osilili ponovo taj Pandža, ljudi oko njega, te profašističke, proustaške strukture traže smenu Hribara koji vodi Audio–vizuelni centar i svih koji su pomogli film, a na velikom udaru je i novinar HRT–a Saša Kosanović koji je ispred svoje firme bio pomagač ekipi filma“, kaže Štrbac.
U projektu je učestvovao i novinar RTS–a Vladimir Banić. On je zapravo prvi došao do dnevnika i privatnih video–snimaka danskih vojnika koji su snimili ubice i otkrio njihovu autentičnost. Baniću je drago da je njegova medijska kuća imala razumevanja i zaustavila novo emitovanje filma.
„Osećam se loše zato što se u Hrvatskoj i dalje ne priča o filmu, već o tome da li je antihrvatski ili prosrpski. Takvom pričom žrtve se ponovo guraju u zadnji plan. Ništa se ne događa u njihovom Tužilaštvu za ratne zločine koje već pet godina vodi istragu zajedno sa srpskim. Napretka nema, a nije bilo saradnje ni tokom snimanja filma“, kaže Banić za Sputnjik.
On dodaje da je Savo Štrbac samo jedan od stotinu ljudi koje su novinari pozvali tokom rada na filmu, a da je njegov kolega i prijatelj Saša Kosanović eminentni novinar koji je između ostalog radio i dokumentarni film o logorima u Srbiji u kojima su bili zarobljeni hrvatski vojnici.
U filmu „15 minuta — masakr u Dvoru“ ni na jednom mestu se direktno ne govori o tome ko je pobio civile u Dvoru. Hrvati negiraju da su tada bili u tom mestu i zločin pripisuju Srbima. Hrvatski mediji preneli su navode ratnog načelnika centralne odbrane Sunje, pukovnika Ivice Pandže — Orkana, koji ističe da su za ubistvo psihički bolesnih i hendikepiranih osoba odgovorne „Crvene beretke“ i njihov komandant Milorad Ulemek.
Međutim, na snimcima danskih vojnika i u službenoj belešci njihovog komandanta piše da su hrvatski vojnici u vreme masakra bili na samo 50 metara od mesta zločina.
