U studiji koja je objavljena u medicinskom časopisu „Nju ingland džornal ov medisin“, lekari su pronašli način da uspešno izmene imuni sistem pacijenata kako bi mogli da prihvate i bubrege nekompatibilnih donora. Značajan broj pacijenata koji su podvrgnuti ovoj proceduri živelo je osam godina duže od onih koji su ostali na listama čekanja ili su im presađeni bubrezi pokojnih donora.
Metod poznat kao desenzitizacija ima potencijal da spase mnoge živote, kaže dr Džefri Berns, specijalista za presađivanje bubrega i predsednik Nacionalne fondacije za bubrege.
Ova procedura bi mogla da skrati liste čekanja na transplantacije za hiljade ljudi, a za druge, poput Klinta Smita, advokata iz Nju Orleansa, znači veliku promenu u odnosu na to da je morao da ide na svakodnevnu dijalizu. Smit kaže da mu je desenzitizacija promenila život, piše američki „Njujork tajms“.
Istraživači procenjuju da oko polovine od 100.000 ljudi koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju bubrega imaju antitela koja će napasti presađene organe, a oko 20 odsto su toliko osetljivi da je pronalaženje kompatibilnih organa gotovo nemoguće. Pored toga, kaže dr Dori Segev, glavni autor studije, određeni broj ljudi odustaje od transplantacije nakon što sazna da će antitela odbaciti bilo koji presađeni organ. Umesto toga, oni se mire sa teškim postupkom dijalize.
Smanjivanje osetljivosti najpre uključuje filtriranje antitela iz krvi pacijenta. Pacijentu se potom daje infuzija drugih antitela kako bi se obezbedila zaštita dok imuni sistem ne regeneriše svoja antitela. Iz nekog razloga, a još uvek se ne zna zbog čega, manje su šanse da nova antitela napadnu presađeni organ, kaže Segev. Ukoliko i regenerisana antitela napadnu organ, pacijent se tretira lekovima koji uništavaju sva bela krvna zrnca koja bi mogla da proizvedu antitela koja bi napala presađeni bubreg.
Stručnjaci kažu da bi procedura desenzitizacije mogla da se koristi i kod presađivanja jetre i pluća. Jetra je manje osetljiva na antitela, tako da je i potreba za desenzitizacijom manja, ali svakako postoji mogućnost da imuni sistem odbije organ, kaže Segev. Sa plućima, kako je rekao, desensitizacija je teoretski moguća.
U novoj studiji upoređena su 1.025 pacijenata iz 22 medicinska centra, kojima su presađeni bubrezi nekompatibilnih donora sa istim brojem pacijenata koji su ostali na listama čekanja ili im je presađen organ kompatibilnog, ali preminulog davaoca.
Nakon osam godina, 76,5 odsto onih kojima je presađen nekompatibilan organ bilo je još u životu u poređenju sa 69,8 odsto onih koji su ostali na listama čekanja ili dobili bubreg preminulog davaoca i 43,9 odsto onih koji su ostali na listama čekanja, a nikada im nije transplantiran bubreg.
