Kadrovi tragedije ne smeju da se prikazuju na turskoj televiziji. To je uobičajeni odgovor turskih vlasti na učestale terorističke napade u poslednje vreme.
Mestu eksplozije na Bulevaru Ataturka, koji je obično pun ljudi, ne sme da se priđe. Sve je uokvireno visokim ogradama. Samo s prozora višespratnica može da se vidi kako tamo iza ograda rade stručnjaci za kriminal.
Turska policija je u okviru istrage najnovijeg terorističkog napada uhapsila više desetina ljudi. Uhapšeni su rođaci pojedinih terorista, kao i saradnici auto-salona u kojem je kupljen automobil koji je kasnije eksplodirao u turskoj prestonici.
Očevici pričaju šta se dogodilo u nedelju uveče. U jednom trenutku na bulevaru se pojavio automobil koji je jurio velikom brzinom. Kada je stao pored stanice, bukvalno je udario putnički autobus.
„Sva mesta su bila zauzeta. Unutra je bilo 40-50 ljudi. Autobus je usporio – pored nas je prolazio automobil i odjednom je odjeknula snažna eksplozija. Dvoje-troje ljudi je bukvalno razneto pred mojim očima. Mene je zakačilo, pao sam i više se ničega ne sećam“, priča ranjeni Dogan Asik.
Ovaj autobus i još nekoliko automobila potpuno su izgoreli. Policija je ubrzo prekrila centar grada. Bolnice su jedva uspevale da prihvate ranjene. Mnogima, konstatovali su lekari, više nije bilo pomoći.
„Četvoro je umrlo u bolnicama te noći, još troje ujutru“, rekao je ministar zdravlja Turske Mehmet Muezinoglu.
Mesto terorističkog napada je svega dve stotine metara udaljeno od kancelarije premijera. A bukvalno na 20 koraka od epicentra u momentu eksplozije bio je ambasador Austrije Džejms Larsen, on samo čudom nije povređen.
Monopol na informacije
Direktan prenos turskih televizijskih kanala je u prvim minutima posle terorističkog napada bio glavni izvor informacija, a potom je izveštavanje zabranjeno.
„Bio je to nekakav pakao, vrtlog, dim, vatra. Saobraćaj je prekinut, mnogo policije. Žena mi je trudna. To je strašno“, rekao je jedan od očevidaca.
Sada zvanični izvori imaju monopol na informacije. Verzija Ankare je – kurdska ruka. Kako je saopšteno, teroristički napad su izvršila dva čoveka: muškarac i žena. Njen identitet su turske vlasti ustanovile prilično brzo. Dvadesetčetvorogodišnja studentkinja kojoj je suđeno zbog sumnje da je povezana s Radničkom partijom Kurdistana, zabranjenom u Turskoj. Samo što presudu nisu stigli da joj izreknu. Uveče je objavljeno da je s Radničkom partijom Kurdistana navodno povezan i drugi samoubica.
Na najvišem nivou čuju se izjave o tome da su organizatori surovo kažnjeni.
„Nećemo prekinuti borbu protiv terorizma koju vodimo za svet, radi našeg naroda, radi demokratije, jedinstva i celovitosti zemlje. Odlučni smo“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Turske Efkan Ala.
Kurdi – dežurni krivci
Kurdi su ubeđeni da je teroristički napad samo izgovor da se na njih ponovo svale svi gresi. I Ankara prosto opravdava sopstvene akcije na kurdskim teritorijama kako u samoj Turskoj, tako i u inostranstvu, u Iraku i Siriji.
Operaciju koju Turci nazivaju antiterorističkom, Kurdi smatraju kaznenom.
„Radnička partija Kurdistana ne organizuje terorističke napade protiv civila. Ona ne izvršava nikakve akcije izvan geografskog Kurdistana. Ankara je Radničku partiju Kurdistana pretvorila u ’žrtvenog jarca’ i želi da iskoristi terorističke napade ove vrste kako bi se mešala u unutrašnje poslove Iraka i Sirije. Ona sama je sredinom prošle godine počela da vodi politiku zastrašivanja kurdskog stanovništva u Turskoj i spremna je da iskoristi šta bilo da opravda tu svoju politiku. U poslednjim sukobima Turska je počela aktivno da koristi radikalne organizacije, uključujući DAEŠ“, kaže predstavnik Nacionalnog kongresa Kurdistana u Rusiji Salahatin Soro.
Uzgred, upravo je DAEŠ, a ne Radnička partija Kurdistana, odgovoran za najmanje tri od pet velikih terorističkih napada koji su potresli Tursku od početka godine.
Ankara ipak povećava pritisak na Kurde. Neograničeni policijski čas uveden je u još jednoj oblasti na jugoistoku Turske. A borbeni avioni izveli su nekoliko napada na položaje kurdskih snaga u Iraku.