Da li neuspeh konzervativne partije Angele Merkel na regionalnim izborima najavljuje kraj neprikosnovene uloge nemačke kancelarke na političkoj sceni?
Zapadni mediji govore o šamaru koji su glasači uputili kancelarki u tri nemačka regiona u kojima su se birali predstavnici za lokalni parlament. Demohrišćani su izgubili u dve pokrajine — u Baden-Virtembergu, tradicionalnom uporištu konzervativne stranke od kraja Drugog svetskog rata, gde su pobedili Zeleni i u regionu Rajna-Falačka, na terenu bivšeg demohrišćanskog kancelara Helmuta Kola, gde su na prvo mesto izbile socijaldemokrate. Pobeda konzervativne partije u Saksoniji-Anhaltu ima gorak ukus — antiimigrantska Alternativa za Nemačku je oduševljeno slavila proboj sa 24 odsto glasova.
Uprkos porazu, Berlin je poručio da ne menja politiku prema migrantima. Ova politika bi, međutim, mogla da utiče na njenu političku sudbinu na čelu države. Značajan broj glasača njene partije okrenuo se ekstremno desničarskoj partiji koja je glavni pobednik na regionalnim izborima.
Za mnoge je ovo samo prvi korak ka promeni nemačkog političkog pejzaža. U Nemačkoj, politički najstabilnijoj zemlji Evropske unije, dešava se ono što je karakteristično za politički život većine članica unije — tradicionalne partije gube uticaj, a krajnja desnica napreduje.
„Čini mi se da ishod glasanja nije toliko proizvod izbegličke krize, već opšteg nezadovoljstva etabliranim strankama“, komentariše za Sputnjik dopisnik Politike iz Nemačke, Nenad Radičević.
Nakon Francuske, u kojoj se na regionalnim izborima probio Nacionalni front, tendencija jačanja krajnje desnih partija se potvrdila i u Nemačkoj. „Za nemačku elitu to je skandal“, kaže Radičević.
Merkelova i dalje uživa podršku zbog dobrog ekonomskog zdravlja zemlje, ali je sve manje izvesno da li će da se kandiduje za četvrti mandat na izborima kroz osamnaest meseci ili će se povući na vrhuncu slave.
Za sada, međutim, još nema rivala u sopstvenim redovima. „Njena zamenica na čelu stranke, Julija Klekner, koja je bila vodeća u pokrajini Rajna-Falačka, nije uspela da nadjača u glasovima socijaldemokratsku rivalku, te u samoj stranci neće dobiti podršku da možda zameni Merkelovu na sledećim izborima“.
Nemački komentatori upozoravaju na austrijski model. „Kod našeg suseda desničarske populističke partije su godinama utvrđivale pozicije i sada imaju mogućnost da učestvuju u trci za kancelara“, piše Špigl. Uticajni Zidojče cajtung primećuje da je do sada preovlađivalo mišljenje da podrška ksenofobičnim partijama ne može da pređe 20 odsto bez harizmatičnog lidera. „Sada se pokazuje da takva figura nije neophodna“, piše komentator lista.
Snaženje evroskeptičnih partija dovodi u pitanje funkcionisanje francusko-nemačkog tandema, kao motora Evropske unije. Poraz Merkelove na regionalnim izborima za neke zapadne komentatore predstavlja katastrofu za Evropsku uniju, u kojoj je snažna tendencija ka dezintegraciji. Dok se Britanci spremaju da u junu odluče da li će ostati ili ne u Evropskoj uniji, francuski predsednik Fransoa Oland ima sve manje izgleda da dobije naredne predsedničke izbore 2017. godine. U situaciji u kojoj se u pitanje dovodi i autoritet najsolidnijeg evropskog lidera Angele Merkel nije jasno ko će određivati političke smernice unije.