Skaparoti je neposredno pre imenovanja na novu dužnost bio na čelu ujedinjenih snaga Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih nacija u Južnoj Koreji.
Promena na vrhu evropskog kontingenta NATO-a podudara se s promenama u samoj vojnoj strategiji Alijanse u Evropi. Novi čovek, koji je pritom iskusan vojnik, mogao bi da organizuje vojsku na novi način, ne oslanjajući se na stara rešenja.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je 10. februara saopštio da Alijansa namerava da proširi vojni kontingent u Istočnoj Evropi na granicama s Rusijom.
Reč je o 6.000 vojnika Severnoatlantskog bloka (samo u zemljama Istočne Evrope, ne računajući oružane snage samih država). Kontingent neće biti stalni, nego će se smenjivati na rotacionoj osnovi. Konačnu odluku zemlje će doneti na samitu NATO-a u Poljskoj u julu.
Alijansa namerava da u narednom periodu više pažnje posveti snagama za brzo reagovanje koje će biti spremne operativno da odgovore na iznenadne vojne pretnje. Mnogi pretpostavljaju da je Severnoatlantski savez na ovu promenu strategije podstaknut događajima na Krimu.
Ranije je u Poljskoj saopšteno da je pitanje jačanja kontingenta NATO-a u zemljama Istočne Evrope već rešeno i da je ostalo samo da se usaglase tehnički detalji.
Inače, Pentagon će naredne godine izdvojiti rekordne 3,4 milijarde dolara za evropski kontingent NATO-a.
Pored jačanja kontingenta, SAD nastavljaju aktivno da razvijaju sistem protivraketne odbrane Evrope, koja je svojevremeno i bila razlog za početak novog zahlađenja u odnosima s Rusijom.
Šef Pentagona Ešton Karter već je pozdravio imenovanje Skaparotija i podsetio na njegove uspehe kao „vojnika u državnoj službi“. Karter je izrazio uverenje da general ima sve neophodne kvalitete koji su mu potrebni za rad u Evropi s američkim partnerima.