On je za Sputnjik rekao da postoje različiti izgovori koje zapadne zemlje navode kao razlog za uvođenje sankcije Rusiji, međutim iza toga stoji jasan cilj da se ekonomski oslabi Rusija kako bi lakše popustila oko Ukrajine i drugih pitanja i izgubila status velike sile.
Na pitanje zašto je EU produžila individualne sankcije Rusiji odmah nakon što je to učinio Vašington, Trapara je rekao da to nije prvi put da se tako nešto dešava.
„EU je u vazalnom odnosu prema SAD, a njene članice, barem većina njih, nalaze se u dvostruko vazalnom statusu — i prema SAD i prema EU. Kada se bilo koja moćna evropska zemlja odvaži da odigra nezavisniju ulogu od SAD, nju na drugoj strani sačeka drugi gospodar u vidu briselske birokratije“, ističe Trapara.
Upitan da li bi odnosi Rusije i SAD mogli da počnu da se oporavljaju zbog Sirije, Trapara je tu situaciju uporedio sa Hladnim ratom, kada su Sovjetski Savez i SAD uspevali da postignu istorijske dogovore, pa su i dalje ostajali neprijatelji.
„Rusija sve vreme pruža otvorenu ruku saradnje Americi i nada se da će se Vašington pre ili kasnije prizvati realnosti i shvatiti da ne može suvereno da gospodari čitavim svetom, već da mora da poštuje druge nezavisne regionalne i globalne igrače kao što je Rusija“, rekao je Trapara.
On tvrdi da se Rusija ne ponaša strpljivo prema SAD, što se i vidi u oštrim merama koje je preduzimala još u Gruziji 2008. godine, zatim u Ukrajini, pa sad i u Siriji.
„Primirje u Siriji ne bi bilo moguće da se Rusija nije direktno umešala vojnom intervencijom i sprečila SAD i njihove pulene da nametnu rešenja koja bi samo za njih bila povoljna“, zaključio je Trapara.
Evropska unija produžila je za šest meseci, do septembra, sankcije prema pojedincima u Rusiji i Ukrajini koje su uvedene 2014. godine, na početku sukoba u Donjeckom basenu na istoku Ukrajine.
„Crna lista“ od gotovo 150 ljudi kojima su zabranjena putovanja i zamrznuta imovina pridodata je na ekonomske sankcije koje je Brisel uveo protiv skoro 40 kompanija iz odbrambenog, finansijskog i energetskog sektora Rusije.
Na listi su, između ostalih, zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin, kao i Arkadij Bahin i Anatolij Antonov — ministar odbrane Rusije i njegov zamenik. Sa spiska su dosad uklonjena imena svega tri osobe, i to samo zato što su u međuvremenu preminule.
EU je takođe uvela i ekonomske sankcije Rusiji, koje su na snazi do 31. jula ove godine, kao i sankcije Krimu koje važe do 23. juna.
