Potapanje valjevske Gračanice — ko god da je u pravu, tužno je

Slika nabujale vode koja teče kroz Valjevsku Gračanicu, noseći pred sobom ikone svetaca, zapalila je društvene mreže i izazvala suze u očima vernika. Ono što je pre četiri godine najavio direktor državnog preduzeća „Kolubara“ Miodrag Marković desilo se u utorak. O tome je vernike obavestila i Eparhija valjevska, koja se oglasila saopštenjem da više nije moguće da se verski obredi održavaju u toj svetinji.

Saglasnost za potapanje manastira zbog izgradnje hidrosistema Rovni na reci Jablanici dao je još 1980-ih tada vladika šabačko-valjevski Jovan (Velimirović). To je 2002. potvrdio i njegov naslednik vladika Lavrentije (Trifunović). Sporazum između SPC i JP „Kolubara“ napravljen je krajem 2009. godine, a dogovoreno je da se na Bakića brdu u Tubraviću, u blizini sadašnjeg Manastira Gračanice, sagradi nova crkva s parohijskim domom, portom i parkingom, u koju je preneto sve što se moglo, iz potopljenog manastira, srpske svetinje iz 16. veka.

Planirano je i urađeno, što su potvrdili i odbornici Skupštine Opštine Valjevo, ali vernici to ne prihvataju, te su odlučili da do daljeg protestuju pred Vladom Srbije predvođeni raščinjenim monahom — Draganom Davidovićem.

On za Sputnjik kaže da namerava svakodnevno da protestuje pred Vladom Srbije dok se, kako je rekao, poslednja kap vode iz brane „Rovni“ (Manastir Gračanica je na potapajućoj koti) ne ispusti. On tvrdi da je brana zatvorena početkom septembra i da se nelegalno puni. Tvrdnju da je nelegalna Davidović temelji na činjenici da više od trideset godina nema rešenja o javnom interesu za njenu izgradnju.

„Za to imamo dopis iz Ministarstva finansija u kojem se navodi da nikad nije izdato rešenje Vlade za branu ’Rovni‘, pa su, prema tome, sve dosadašnje eksproprijacije i izgradnja brane nezakoniti. Ne postoji ni procena uticaja na životnu sredinu. Naučnici su na mnogobrojnim tribinama ocenili da brana ne sme da se puni, jer ako se potopi nivo crkve, voda će uzvodno početi da ponire u izvore. Valjevo je poznati rudarski kraj, i svi ti teški metali iz zemlje će se sliti u jezero. Sve će to završiti u reci Gradac“, upozorio je Davidović.

​On kaže da potpisani sporazum sa SPC nije validan, i tvrdi da je jedino vladika Lavrentije stavio svoj potpis na to.

„Po pravoslavnom uverenju nijedan episkop nije vlasnik nijedne svetinje. Po kanonima Crkve, nešto što je jednom posvećeno Bogu je Božje. Ako vrednost spornog pitanja prelazi svotu od 200 miliona dinara, Ustav SPC je propisao da vladika mora da se konsultuje sa patrijaršijskim Upravnim odborom. Vladika Lavrentije to nije uradio, i mi za to imamo dopis iz Patrijaršije“, kaže Davidović za Sputnjik.

Izgradnja brane i akumulacije na Jablanici traje oko 25 godina, i do sada je u taj državni projekat uloženo oko 80 miliona evra. Brana će biti visoka 75 metara, a akumulacija će imati kapacitet od 50 miliona kubnih metara vode. Planirano je da se pored Valjeva vodom odatle snabdevaju i opštine Mionica, Ub, Lajkovac i Lazarevac, kao i da se obezbedi tehnička voda za buduću TE-TO „Kolubara B“ u Kaleniću, kod Uba.

Miodrag Marković, direktor JP „Kolubara“, za Sputnjik tvrdi da su svi ugovori validni, i da su oni praktično već nekoliko godina unazad vlasnici i objekata i zemljišta oko manastira. Kako tvrdi, sve što je urađeno, urađeno je uz dogovor sa SPC, i u formalno pravnoj proceduri.

​„Sve je ispoštovano, sve što je moglo iz manastira da bude preneto — preneto je. Slike ikona koje plutaju u vodi nisu slike iz Manastira Gračanice. Voda koja je ušla u manastir je iz prirodnog sliva koji je nastao usled otapanja snega i narastajućih podvodnih voda koje idu ka akumulacionom postrojenju. To jezero je predviđeno da prikuplja vodu, pa bi bilo brana od poplava, ali bi bilo korisno i za vreme suše“, tvrdi on.

Direktor JP „Kolubara“ odbija insinuacije Davidovića da brana nije rađena po propisima i da ima bilo kakvih problema sa njom. Tvrdi da su je osmislili i gradili najugledniji građevinari i stručnjaci. Marković takođe kaže da sa SPC nije bilo nikakvih problema, i da su čak dozvolili da se održavaju verski obredi u manastiru  sve dok bude bezbedno.

U saopštenju Eparhije valjevske piše da se vladika Milutin od 2008. godine do danas (sve dostupno javnosti na sajtu Eparhije valjevske), u više navrata obraćao nadležnima i javnosti sa apelom da se i manastir i priroda sačuvaju tako što će se akumulacija zaustaviti na koti 333 mnv. Poslednji takav apel episkop Milutin usmeno je uputio gradskom rukovodstvu i upravi brane Rovni, pre samo nekoliko dana.

​U međuvremenu, iako je zona oko manastira proglašena za nebezbednu zbog početka punjenja brane, episkop je naredio nadležnom svešteniku da služi Svetu liturgiju sve dok je to bezbedno po njega i verni narod kome služi.

„Nakon šest meseci izlaganja opasnosti, suočavamo se sa strahom i tugom da je došao i poslednji čas za pristup manastiru. Nadležni sveštenik gračanički uputio je dopis br. 09 od 7. marta 2016. godine, u kome je izvestio Upravni odbor Eparhije valjevske da više nije u mogućnosti da priđe manastiru i služi Svetu liturgiju, jer bezbednosni uslovi to ne dozvoljavaju“, navodi se u saopštenju.

S obzirom na činjenično stanje, eparhijski Upravni odbor poslednji put moli da se punjenje jezera zadrži na koti 333 mnv, čime bi se sačuvala drevna svetinja od potapanja, a bilo bi napravljeno i jezero. Ovim rešenjem, navodi se u saopštenju Eparhije valjevske, bila bi otklonjena i velika opasnost po grad Valjevo i njegovu okolinu u slučaju da, ne dao bog, dođe do pucanja brane.

​Marković kaže da on ne zna za bilo kakav zahtev, kao i da je kota o kojoj se govori nemoguća zbog proračuna. On je ponovio da su stručnjaci koji su radili na arheološkim istraživanjima manastira i njegove porte zaključili da „zbog trošnog materijala nije moguće njegovo izmeštanje, zbog čega mora da bude potopljen“.

Potapanju manastira iz 16. veka protive se vernici, članovi Udruženja „Gračanica“, koji sebe nazivaju i „gračaničkim stražarima“.

Iz Srpske pravoslavne crkve nismo mogli da dobijemo nikoga ko bi bio u stanju da nam razjasni o čemu je ovde zapravo reč.