Žuan Pereira de Souza iz Rio de Žaneira 2011. godine pronašao je na obali mora pingvina koji je bio na samrti. Iscrpljena ptica nije mogla da se kreće, dok su njena peraja bila isflekana naftom.
Brazilac je odneo pingvina kući, okupao ga i nahranio. Pticu su nazvali Dimdin i nakon što se oporavila, Pereira de Souza je želeo da je vrati u prirodu, ali je ona ostala da živi sa svojim spasiocem još 11 meseci. Nakon zarastanja peraja pingvin je nestao i kroz nekoliko meseci se ponovo vratio svome spasiocu.
Svake godine u junu pingvin dolazi svome prijatelju i živi sa njim do februara. Prema rečima Žuana, pingvin je svake godine sve umiljatiji i srećniji prilikom ponovnog susreta.
Biolog koji je uzeo intervju od Pereire de Souze za televiziju „Globo“ naveo je da Žuan smatra Dimdina delom svoje porodice. Pingvin pri svakom susretu sa Žuanom maše repom i pišti od sreće. Brazilac kaže da on i Dimdin imaju poseban odnos, čim ostavlja hiljade drugih pingvina i dolazi kod njega na dugi vremenski rok.
„Volim pingvine kao svoje dete i smatram da pingvini vole mene“, rekao je on u intervjuu.
Navodno, pingvin odlazi od Žuana u mesto stalnog boravka ostalih pripadnika te vrste — na obalu Patagonije (Argentina). Magelanski pingvini žive 25 godina i poznati su po vernosti — oni ostaju sa jednim partnerom do kraja života.
