Tek što je turski premijer Ahmet Davutoglu saopštio da je preuzimanje lista „Zaman“ (Vreme) isključivo stvar sudskih a ne političkog procesa, na naslovnoj strani turskog dnevnika su osvanule fotografije nasmejanog šefa države koji otvara novi most u Istanbulu.
Urednička politika najznačajnijih dnevnih novina u zemlji se u nedelju promenila preko noći od opozicione do provladine. Novinari lista, koji nisu učestvovali u izradi novog broja, dan ranije su nemoćno gledali kako policija suzavcem i gumenim mecima rasteruje građane koji su došli da im daju podršku. Urednik lista je izbačen iz kancelarije, a novinarima je onemogućeno da uređuju list.
Poslednje izdanje koje su uspeli da objave je naslovljeno „Dan sramote“ za slobodu štampe u Turskoj.
Erdogan je preuzeo najuticajniji opozicioni list i pretvorio ga u svoje glasilo.
Umesto uobičajenih kritika na račun turskog predsednika, na naslovnoj strani je pored mosta od tri milijarde dolara između azijske i evropske obale Istanbula objavljena i fotografija Erdogana koji drži za ruku staricu uz tekst da će šef države primiti žene za Dan žena. Uz to idu i fotografije sa sahrane „mučenika“ iz vladinih snaga koji su ubijeni u okršaju sa kurdskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje.
Ofanziva protiv turskog lista je deo kampanje protiv Gulena, uticajnog imama koji je nekada bio blizak Erdoganu a potom postao njegov neprijatelj „broj jedan“ nakon skandala o korupciji, koji je krajem 2013. godine potresao državni vrh. Turski predsednik je optužio svog protivnika, koji je u međuvremenu prebegao u SAD, da je pokrenuo optužbe za korupciju protiv njega i da je stvorio „državu u državi“ sa ciljem da ga svrgne sa vlasti. Od tog trenutka traje obračun sa mrežom njegovih saradnika u Turskoj i čistke u policiji i pravosuđu ljudi koji su mu bliski. Poslednji na udaru je opozicioni list za koga vlast tvrdi da je glasilo Gulenovih pristalica.
Za opozicionare u Turskoj to je samo pretekst za gušenje kritičkih glasova koji ilustruje despotsku prirodu Erdoganove vlasti.
Ovo očigledno kršenje slobode govora bi, reklo bi se, naišlo na burne osude u Evropskoj uniji, u kojoj su neke članice, poput Francuske, u stanju da pokrenu ratove pod plaštom odbrane ljudskih prava u zemljama u kojima se ona krše.
Umesto oštrih upozorenja, retki šefovi evropskih diplomatija su u pola glasa osudili postupke Ankare. „Turska, kao zemlja kandidat (za ulazak u Evropsku uniju) mora da poštuje i zalaže se za visoke demokratske norme i praksu, u koje spada i sloboda medija“, poručeno je iz diplomatske službe EU.
U Evropskoj uniji zatvaraju oči na pozive u pomoć turske opozicije. U odnosima sa ovom zemljom preovlađuju politika raison d'État, zabijanje glave u pesak pred kršenjem osnovnih prava iz „viših interesa“. Viši interes je pronalaženje rešenja za izbegličku krizu, koja je na površinu iznela sve slabosti unije. U zatvaranju granica i sporazumu sa Erdoganom razjedinjene članice vide jedini izlaz.
Erdogan nije mogao da izabere bolji trenutak da se obračuna sa opozicionim listom. To je uradio dan uoči samita sa EU na kome treba da se potvrdi sporazum evropskih lidera sa „sultanom iz Ankare“. Turska je pristala da bude neka vrsta policajca EU, odnosno da spreči da izbeglice iz Sirije i Iraka pređu njene granice u nastojanju da se domognu evropskih obala, ali je svoju novu ulogu dobro naplatila.
Ne samo što je iznudila obećanje da će ponovo postati kandidat za ulazak u EU, već je dobila i tri milijarde evra koje počinju da pristižu u njenu kasu. Erdogan ima odrešene ruke da guši medije i obračunava se sa Kurdima dok god je neophodan EU.
