„Zatvorićemo put kroz Zapadni Balkan“, poručio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk negde oko ručka koji je ujedinio lidere Evropske unije i šefa turske diplomatije Ahmeta Davutoglua u Briselu.
Na još jednom samitu sa ciljem da se ustanovi zajednička strategija delovanja evropskih zemalja, nakon prethodnih koji su propali pošto su mnoge članice EU jednostavno ignorisale odluke o ravnomernom raspoređivanju izbeglica unutar Unije, pitanje zatvaranja granica balkanskih zemalja najviše je zaintrigiralo posmatrače.
Šta to znači zatvoriti balkanske granice?
Da li će to zaista zaustaviti izbeglice željne da se dokopaju Nemačke i skandinavskih zemalja ili će oni, poput vode, pronaći nove prelaze, recimo preko Albanije, pitali su se posmatrači.
Oko 250.000 Albanaca je početkom devedesetih uspelo da pređe u Grčku, zašto ne bi i izbeglice, komentarisali su britanski novinari. Iako se svega nekoliko desetina migranata usudilo da preuzme rizik i uputi se preko albanske granice, ova mogućnost nije isključena. Bosanski ministar spoljnih poslova Igor Crnadak poručio je da se njegova zemlja sprema za slučaj da se balkanska ruta pomeri južnije, preko Albanije, Crne Gore i Hrvatske.
Lideri Evropske unije su zapravo dali zvanično lice politike koja se već sprovodi na terenu — makedonska granica je zatvorena, i uslovi za život oko 14.000 izbeglica koji su se našli blokirani kod graničnog prelaza Idomeni su svakim danom sve gori.
Drugo važno pitanje — uloga Turske
Turska je glavni saveznik Brisela u politici bunkerizacije Evropske unije. Tajming za sporazum sa Ankarom o zaustavljanju izbeglica na njenim granicama je naročito zanimljiv, dan nakon što je turska vlada preuzela najveći opozicioni list u zemlji „Zaman“.
Predstavnici EU su se, kao da se ništa nije dogodilo, sastali u Briselu sa turskim ministrom spoljnih poslova. Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija je zamisao bila da sa Erdoganom sklopi pakt, čak je uoči susreta pohvalila „važne korake“ turskih vlasti na zaustavljanju izbeglica.
Turska je u nedelju uhapsila dva krijumčara i zaustavila nekoliko desetina osoba koje su pokušale da pređu u Grčku. Dvadesetpetoro drugih, među kojima su i deca, udavilo se.
Turski šef diplomatije je došao sa novim zahtevima, tražeći od EU mnogo veće ustupke od onih koje je Tusk obećao u poseti Ankari prošle nedelje. Samit se tako pretvorio u cenkanje koje su neke diplomate uporedile sa turskim bazarom. Ankara je ugrabila priliku da skupo naplati EU njeno nejedinstvo. Pored pomoći od tri milijarde evra, koja je već počela da stiže u njenu kasu, tražila je još novca, još 20 milijardi evra, prema diplomatskim izvorima u Briselu.
Zahtevi, zahtevi
Zauzvrat je ponudila da prihvati sve migrante koje EU ne želi, odnosno one koji ne dolaze iz Sirije i koji se smatraju „ekonomskim migrantima“, kao i one koji budu uhvaćeni na brodovima koji prelaze Mediteran.
„Lideri EU su u panici da zaustave izbeglički talas pre proleća, i čini se da su spremni da u tom procesu odbace ljudska prava“, kaže Džudit Sanderlend iz „Hjuman rajts voča“. „Goli lični interes i zamajavanje je reći da je Turska sigurna zemlja za azilante. Ona to nije, i ovaj sporazum bi mogao da donese mnogo više štete nego koristi“, upozorava predstavnica ove nevladine organizacije.
Turska želi i bezvizni režim sa EU od juna, umesto dosadašnjeg dogovora sa Briselom da ovaj proces počne u oktobru.
Ova situacija naročito ispunjava besom Grčku, koja do sada dobila mrvice od EU kako bi se izborila sa talasom izbeglica koje stižu na njene obale, baš kao i balkanske zemlje.
U Grčkoj je blokirano oko 33 hiljada izbeglica i migranata, a očekuje se da će njihov broj uskoro dostići 100.000. Ukoliko se zatvore granice, Grčka bi mogla da se pretvori u kavez za migrante.
