Prema mišljenju novinara, u tome su važnu ulogu odigrale i ekonomske pouke iz perioda raspada Sovjetskog Saveta i krize devedesetih.
„Sovjetski gigant bio je pobeđen zahvaljujući njegovoj finansijskoj slabosti. Pouke koje je iz toga izvukao Putin vide se u tome kako reaguje u finansijskim uslovima s kojima se sada suočava njegova zemlja“, piše autor Vašington tajmsa.
Moskva je, piše Vud, izmirila najveći deo državnog duga i održava ga na niskom nivou – ne više od 20 odsto BDP-a. Državni dug većine zapadnih država znatno je veći.
„Finansijska neodgovornost Zapada iznenađuje“, piše kolumnista Vašington tajmsa.
On dodaje da je, istovremeno, nivo deviznih rezervi Rusije porastao, što joj je omogućilo da izađe na kraj s finansijskim teškoćama u prethodnim godinama.
Čak i tokom aktuelne krize Moskva nastoji da ne smanjuje nivo rezervi, piše novinar, ali napominje da Rusija ipak nije uspela da izbegne zavisnost od sirovina koja, prema njegovom mišljenju, može da dovede do „trećeg finansijskog kraha“.
Putin, međutim, i tu „pokazuje prefinjenost u finansijskim pitanjima, povećavajući cene nafte isključivo pregovarajući i održavajući visoki nivo proizvodnje te sirovine“.
Rusija ne može da dozvoli sebi da smanji proizvodnju nafte i gasa i da rizikuje gubitak inostranih kupaca, ukazuje autor teksta.
Tod Vud podseća da su se cene nafte stabilizovale na nivou od preko 30 dolara za barel, što je znatno više od 15 dolara, koliko su predviđali stručnjaci.
„Treba očekivati nove ’glasine‘ o smanjenju proizvodnje i ’sporazuma‘ OPEK-a o stabilizaciji tržišta – sve dok se ponuda na tržištu ne smanji i cene ne porastu još više“, smatra on.
„Putin je veoma dobro odigrao slabe finansijske karte“, zaključuje kolumnista Vašington posta.
