Imamo krizu koja ne može da se izrežira, ali se ova svojevrsna bomba sprema godinama. Nisam poklonik teorije zavere, međutim, velike sile računaju i na to. Izbeglice imaju svoj značaj — i humanitarni, i politički, i vojni, komentariše za Sputnjik efekte izbegličke krize Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba.
Austrija i Nemačka su dosta pre početka rata u bivšoj Jugoslaviji, podseća Antić, imale procene koliko će ljudi izbeći i gde će doći.
„Slične procene verovatno postoje i sada. Postojala je ona informacija ruskog naučnika koji je tvrdio da su izbeglice usmeravane vrlo suptilnim radom određenih službi preko društvenih mreža. Moguće da su delimično usmeravane, ali to je toliko veliki događaj od svetskog istorijskog značaja, gde mi prosto ne možemo očekivati da ti prognanici odu negde drugde“, tvrdi Antić.
Evropske zemlje treba da znaju, dodaje on, da se stvar se ne rešava parcijalnim potezima i da ne mogu da integrišu veliki broj ljudi koji dođu iz takvih zemalja.
„Povučeni su mitom kako su oni integrisali neke ljude ′50-ih, ′60-ih, ′70-ih godina. To nije tačno. Nisu nikog integrisali. Ako su integrisali, integrisali su jako mali broj ljudi“, kategoričan je Antić.
Prilikom jednog od susreta premijera Srbije i Mađarske, podseća Antić, pomenuto je da živimo u vremenu nove seobe naroda. Iako se Evropa, kao i nekadašnji Rim, suočava sa velikim problemima koji su dovoljno ozbiljni i bez izbeglica, sagovornik Sputnjika ipak smatra da u većoj meri Evropa može da kontroliše dolazak izbeglica. Pritom te izbeglice nisu ničija vojska, pa nema ratnog pritiska koji je nekad postojao.
Evropska unija je privremeno rešenje
Stari Rim nije osvojen tako što su varvari jednog dana probili limes (granični bedem). Probijali su oni limes često i Rimljani su ih često pobeđivali, međutim u jednom trenutku to ostarelo Rimsko carstvo se — pored ostalih problema — našlo pod velikim pritiskom upravo izbeglica.
„Najezde s kraja četvrtog veka su dovele do toga da u jednom trenutku mnoštva varvara dođe na granice. Prvo su živeli na jednoj strani granice, onda na drugoj, pa su potom počeli da traže neka prava“, dodaje Antić i pretpostavlja da slična situacija ne može da se ponovi sa izbeglicama u današnje vreme.
Ograđujući se da je futurologija diskutabilna disciplina, Antić smatra da će promena u Evropi biti drugačija. Evropska unija nema rešenja za demografski i ekonomski razvoj u budućnosti, tvrdi sagovornik Sputnjika, pa će se evropske države suočiti u narednih 100 godina sa padom stanovništva.
„EU nema rešenja i za političko ujedinjenje, dakle ona nema uslove da postane evropska nacija. Bez nacije nema države u moderno vreme. Možemo svi to da kritikujemo, da budemo ljuti zbog toga, ali to je tako sad. Prema tome, Evropska unija nije rešenje, ona je privremeno rešenje“, tvrdi Antić.
Preporoda će biti, ali posle sloma
Problem može da se prevaziđe, smatra predsednik Naprednog kluba, a kao jednu od mogućnosti navodi veliku kulturološku promenu koja neće doći tako brzo. I ne brže od više od 100 godina. „Možda taj problem može da se prevaziđe tehničkim i zdravstvenim promenama. Međutim, ako se promeni izgled sadašnje porodice, i uspostavi društvo u kojem su klonirana deca, to znači ukidanje ljudskog roda kakav znamo od pojave civilizacije do danas. To neće biti svet roditelja i dece, već svet braće. To će biti svet koji biološki ne napreduje, koji ne može da živi u demokratiji“, navodi Antić.
On ističe da je ovo pitanje daleke budućnosti, i nada se da se to ipak neće desiti.
„Moje mišljenje je da će se Evropa suočiti sa demografskim slomom u narednih 200 godina. Taj demografski slom će voditi nekom novom preporodu. Neće nestati Evropa, ali će biti neka druga Evropa“, tvrdi Antić. Grčko-rimska civilizacija je nestala, dodaje on, ali je utkana u nešto novo — u hrišćansku antičku tradiciju koja živi i danas.
Najzad, kakva će Evropa biti u budućnosti niko ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali sagovornik Sputnjika smatra da je činjenica da ako Evropa hoće da rešava sirijsko pitanje — mora da ide u Siriju. I mora da napusti neokolonijalne i imperijalne ciljeve.
„Evropa se nije osvrnula na stradanje hrišćana. Ta mržnja prema pravoslavlju, prema Rusiji, prema Vizantiji, dovela je do toga da njih baš briga za stradanje hrišćana. Oni smatraju da su time pokazali da nemaju loš odnos prema islamu. A imaju dobar odnos prema islamu jer zbog cena nafte uništavaju jedan narod od 800 miliona stanovnika u Africi, Aziji, pa evo vidimo i ovde u Evropi“, kategoričan je Antić.
