Rusi su takođe gotovo jednoglasni u mišljenju da zemlja ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo da napravi kompromis sa Turskom, sve dok Ankara ne uputi zvanično izvinjenje za obaranje ruskog vojnog aviona Su-24 u Siriji. Ovaj stav deli 78 odsto ispitanika.
Svaki deseti građanin Rusije, 11 odsto, smatra da bi Rusija trebalo da obnovi odnose sa Turskom, čak i ako zvanično izvinjenje ne usledi.
Većina Rusa (54 odsto) smatra da je zbog rusko-turskog konflikta i razmene sankcija više izgubila Turska. Tek 35 odsto njih veruju da su štetu pretrpele obe strane, a samo 3 odsto ispitanika smatra da je Rusija više stradala.
Generalni direktor VCIOM-a Valerij Fjodorov navodi da je mali broj Rusa osetio negativne efekte od pucanja bilateralnih odnosa sa Ankarom.
„Moguće da će se taj efekat jače osetiti kada počne sezona odmora. Ali danas, tri meseca nakon što su Turci oborili ruski SU-24, nacija nije spremna da oprosti tu krv i to poniženje, sve dok Ankara ne prizna svoju krivicu i ne uputi odgovarajuća izvinjenja“, rekao je Fjodorov.
Podsećanja radi, 24. novembra prošle godine turski lovac F-16 raketom vazduh-vazduh oborio je ruskog bombardera Su-24 nad Sirijom, a jednog od pilota — potpukovnika Olega Peškova, ubili su teroristi tokom katapultiranja.
Za vreme spasilačke operacije poginuo je još jedan ruski vojnik, pripadnik morske pešadije Aleksandar Pozinič, i to nakon što su teroristi pogodili helikopter MI-8 kojim je upravljao.
Posle incidenta, ruski predsednik Vladimir Putin je uveo sankcije protiv Turske. Zvanična Ankara je odbila da uputi izvinjenje, a neprimerene izjave turskih zvaničnika nakon tog događaja napravile su još veći razdor u odnosima dveju zemalja.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je krajem februara šokirao javnost kada je „izrazio žaljenje“ što je „Rusija zbog dva pilota izgubila takvog prijatelja kao što je Turska“.
Ranije je Erdogan izjavljivao da se Turska ni pod kakvim okolnostima neće izviniti za obaranje ruskog aviona i ubistva ruskih pilota.
Kasnije je njegove reči potvrdio i turski premijer Ahmet Davutoglu, dodajući da se niko u njegovoj zemlji neće izvinjavati zbog tog incidenta — ni njen lider, ni ministri, ni drugi zvaničnici.
Ruski predsednik Putin je ocenio da Turska namerno uvodi odnose sa Rusijom u ćorsokak, a obaranje ruskog aviona ranije je okarakterisao kao „nož u leđa“.
Sankcije koje je Putin uveo Turskoj predviđaju zabranu uvoza određene turske robe, ograničavanje rada turskih kompanija u Rusiji, a takođe i zabranu čarter-letova između zemalja.
Ekonomska konfrotacija Moskve i Ankare nanela je turskoj privredi snažne udarce. Prema rečima predsednika turske kreditne agencije JCR Orhana Okmena, u 2016. godini ekonomski izazovi za turske kompanije biće još žešći. Gubici od ruskog embarga na uvoz prehrambenih proizvoda iz Turske, a takođe sankcije u turističkom sektoru i građevinarstvu mogle bi da koštaju Tursku i oko 15 milijardi dolara. Osim toga, moguće je smanjenje kreditnog rejtinga mnogih kompanija čiji je biznis vezan za tursko tržište.
Turska privreda se u velikoj meri oslanja na turizam, a jedan od najjačih udaraca zadobila je upravo u ovom sektoru. Ekonomija ove zemlje je ogromnu štetu pretrpela gubitkom ruskih turista — broj gostiju iz Rusije je sa 3,5 miliona u 2014. pao na 2,8 miliona u 2015.
Očekuje se da će ove cifre biti daleko gore po Tursku u ovoj godini.
Prema „Rosturizmu“, turski budžet se zahvaljujući gostima iz Rusije svake godine punio za oko deset milijardi dolara.
Turske vlasti imaju drugačiju računicu — „konkretno Rusija neće poslati (u Tursku) oko 4,5 miliona turista — to je oko 4,5 milijardi dolara gubitaka“.
Turski eksperti prognoziraju da bi kriza u turističkom sektoru u njihovoj zemlji mogla da znači i gubitak 500 hiljada radnih mesta.
„Prošle godine je prihod od turizma pao za 15 odsto. Sa ruskim sankcijama koje su na snazi mi očekujemo pad i od 30 odsto“, prognozira turski ekonomista Guljdem Atabaj Sanli.
Da Turska plaća visoku cenu zbog pogubne politike njenog predsednika, pokazuju i druge brojke — prema podacima Saveza eksportera, isporuke svežeg turskog povrća i voća u januaru ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle, pao je za 88 odsto, kada je reč o količinama i 87 odsto, kada je reč o vrednosti. Primera radi, ako je u januaru 2015. godine Rusiji isporučeno 128,2 hiljade tone svežeg voća i povrća, ove godine je iznosilo svega — 15,9 hiljada tona. Izraženo u novcu, isporuke su se smanjile sa 82,8 miliona dolara na 10,9 miliona dolara. Imajući u vidu da je rusko tržište bilo glavno za turske proizvođače, to je nanelo snažan udarac i celom turskom poljoprivrednom sektoru.
„Rusija je kupovala 60 odsto povrća i voća, koje smo spremali za izvoz. Sada smo mi sve to izgubili. Rusija je za nas veliko tržište“, izjavio je predsednik Turske asocijacije prodavaca voća i povrća Burhan Er.
Prema procenama turskih vlasti, Turska bi mogla da izgubi oko 764 miliona dolara zbog ruskog prehrambenog embarga.
Turski mediji pišu da pokušaji Ankare da nađu alternativna tržišta i ublaže gubitke nisu dali rezultata, a da zbog ruskih sankcija turskim izvoznicima sada preti bankrotstvo.
