Nemački radio prenosi priču o Irancu Benjaminu (25), koji je postao hrišćanin, nakon nekoliko sekundi koje je proveo zaronjen u vodi gradskog bazena u Hamburgu.
Krstio ga je sveštenik persijske zajednice. U njegovoj zemlji, onima koji pređu u hrišćanstvo preti smrtna kazna.
„Danas počinje novi život — sada pripadam Isusu“, radosno kaže Benjamin.
Kako navodi „Dojče vele“, takvu odluku nije doneo samo Benjamin, već više od 70 osoba koje stoje na ivici bazena u belim odelima za krštenje.
Samo ove godine u toj zajednici je kršteno više od 600 osoba. I druge zajednice beleže sve veći broj zahteva. Zajednica Svetog trojstva u Berlinu prošle godine je obavila 185 krštenja.
„Razlozi koji se navode u zahtevima za promenu vere su slični. Mnogi kažu da su razočarani islamom“, kaže sveštenik Albert Babajan.
I Benjamin navodi da je razočaran.
„U Iranu sam počeo da proučavam različite religije. Tada sam se upitao zašto ja u stvari sve vreme živim u strahu?“, navodi on i objašnjava da je u Hamburgu sreo dvojicu hrišćana iz Irana i da je zahvaljujući njima pronašao novu zajednicu koja zbog sve većeg broja članova traži veće prostorije.
„Dojče vele“ navodi da je za nemačke vlasti krštenje takozvani „samostalno i naknadno stvoren“ razlog za traženje azila, a time i deo biografije tražilaca azila koji mora da bude proveren.
Prema navodima Saveznog ureda za migracije i izbeglice, verska pripadnost tražilaca azila, čak i ako je osoba nedavno prešla u drugu veru, može da bude razlog za lakše dobijanje azila, jer toj osobi zbog prelaska u drugu veru u matičnoj zemlji preti progon.
Nemački radio prenosi reči pastora Alberta Babajana, koji tvrdi da ne sumnja u ljude koje je krstio.
Ipak, pre nego što neko bude kršten u persijskoj zajednici, mora da prođe višemesečni verski kurs. U okviru tog kursa govori se o Bibliji, ali i uči nemački jezik.
„Ne bude svako kršten posle toga. Ako steknem utisak da neko ne veruje od srca, onda on mora još jednom da pohađa kurs“, kaže pastor za „Dojče vele“.
Taj radio objašnjava da prelazak u hrišćanstvo ni u kom slučaju ne sprečava prisilni povratak azilanata u matične države i navodi da će u jednoj crkvenoj zajednici u Šlezvig-Holštajnu tri tražilaca azila uskoro biti prisilno vraćena u svoje domovine.